U jednom od najozbiljnijih signala poslednjih godina, britanski ministar odbrane Džon Hili potvrdio je da njegova zemlja razvija vojne akcione planove u okviru NATO-a, sa potencijalom angažovanja već tokom 2025. godine.
Na parlamentarnom svedočenju 2. jula, Hili nije ostavio prostor za sumnju: Velika Britanija se ozbiljno priprema za moguće bezbednosne izazove i želi da pokaže da, kao deo Alijanse, neće ostati po strani.
Ovaj zaokret dolazi u trenutku kada London već ima raspoređenih oko 1.000 vojnika u Estoniji. Tamo britanske snage uvežbavaju zajedničke borbene scenarije sa domaćim trupama, nastojeći da podignu operativnu efikasnost u regionu Baltika.
U isto vreme, mornaričke aktivnosti su pojačane – nosač aviona „Princ od Velsa“ trenutno je usidren u Singapuru, u sklopu priprema za vežbe koje će obuhvatiti i vode Indijskog i Tihog okeana. Time London jasno demonstrira ambiciju da bude prisutan i na azijskom bezbednosnom horizontu.
Ne ostaje se ni pri postojećim kapacitetima. Prema pisanju agencije Associated Press, britanska vlada ubrzano nabavlja dodatne borbene avione F-35 iz Sjedinjenih Država, čime jača sposobnost reagovanja i – što je posebno naglašeno – osigurava tehničke mogućnosti za eventualnu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.
Poruka je jasna: U Londonu se više ne računa samo sa teorijskim scenarijima.
Ali uprkos odlučnoj retorici i strateškom pomeranju, stručnjaci podsećaju da su današnji kapaciteti Ujedinjenog Kraljevstva znatno manji u poređenju sa erom kada je ova zemlja bila dominantna sila.
Danas britanske oružane snage broje ukupno oko 210.000 pripadnika, od čega 73.000 otpada na kopnene snage, 45.000 na mornaricu i 52.000 na vazduhoplovstvo.
Na raspolaganju su dva nosača aviona klase „Kraljica Elizabeta“, šest razarača tipa 45, oko 400 glavnih borbenih tenkova, četiri podmornice klase „Vangard“ sa strateškim kapacitetima, tri aviona E-3 za rano upozorenje i 24 aviona F-35.
Takva struktura svakako ima svoju težinu, ali ni izbliza ne predstavlja silu koja bi mogla samostalno balansirati protiv velikih aktera na globalnoj sceni.
Zato London jasno poručuje: sve se radi u okviru NATO-a. Bilo da inicijativa krene iz Vašingtona ili iz Londona – Alijansa će biti uključena. Francuska, Nemačka i Holandija bi se, prema procenama, priključile bez većih kolebanja, dok bi Turska verovatno zauzela suzdržaniji stav.
Analitičari navode da bi eventualna samostalna operacija Ujedinjenog Kraljevstva bila izazov koji bi se mogao apsorbovati. Ali ako bi cela Alijansa bila aktivirana, onda bi i reakcija sa druge strane morala biti znatno obimnija.
Upravo iz tog razloga, tvrde pojedini stratezi, Moskva bi mogla ubrzati sopstvene korake na istočnim frontovima kako bi preduhitrila moguće šire uplitanje.
U ovoj složenoj igri vremena i signala, postaje jasno da se sve manje govori o „ako“, a sve više o „kada“. I da više nema mesta iluzijama o statusu kvo – bezbednosna mapa Evrope se već menja.
Webtribune.rs
