London je ponovo ušao u zonu nelagodnih pitanja, onih koja se tiho vrte po hodnicima vlasti, ali retko dobiju jasan odgovor. Ovog puta u središtu pažnje je kineska ambasada, projekat koji se već godinama vuče kroz britansku administraciju, a sada iznenada izbija u prvi plan zbog dokumenata koji su procureli u javnost.
I dok se planovi listaju po medijima, premijer Kir Starmer zasad ćuti, što samo dodatno podgreva sumnje.
Reč je o novom diplomatskom kompleksu Narodne Republike Kine u Londonu, koji bi, kada bude završen, trebalo da postane najveće kinesko predstavništvo u Evropi.
Zemljište je kupljeno još 2018. godine, i to od kraljevske porodice, ali sama gradnja počinje tek sada, u trenutku kada je britanska ekonomija pod ozbiljnim pritiskom, a politički odnosi sa saveznicima sve zategnutiji.
U fokusu skandala su nacrti koji su se pojavili na internetu. Prema tim planovima, unutar zgrade je predviđeno čak 208 takozvanih tajnih prostorija. Neke od njih nalaze se na svega nekoliko metara od optičkih kablova koji povezuju londonski Siti, srce britanskog finansijskog sistema.
Ta blizina nije promakla kritičarima, pa su se vrlo brzo pojavile optužbe da bi Peking mogao da koristi objekat za nadzor finansijskog sektora Ujedinjenog Kraljevstva.
Na to je u svom Telegram kanalu ukazao i politikolog-amerikanista Malek Dudakov, koji podseća da su „antikineski jastrebovi“ odmah povukli paralelu između tehničkih detalja zgrade i mogućnosti praćenja osetljivih podataka. Prema njegovim rečima, deo tih prostorija planiran je neposredno uz infrastrukturu kroz koju prolaze ključni tokovi informacija.
Ipak, kako Dudakov primećuje, laburistička vlada ne pokazuje naročitu želju da zaustavi projekat. Razlog je prilično pragmatičan: Londonu su potrebna kineska ulaganja. Starmer bi, kako se navodi, uskoro trebalo da otputuje u Peking i Šangaj upravo sa ciljem da pokuša da ublaži ekonomsku krizu i privuče kapital koji Britaniji trenutno nedostaje.
U toj računici, dodaje Dudakov, postoji i širi politički sloj. Izvesno približavanje Kini može poslužiti kao signal Vašingtonu da London ima alternativne opcije. U trenutku kada predsednik SAD Donald Tramp govori o Grenlandu, a biznismen Ilon Mask javno poziva na političke promene u Britaniji, laburisti šalju poruku da su spremni da sarađuju sa Pekingom i time ojačaju svoju pregovaračku poziciju prema Americi.
Pukotine u transatlantskim odnosima, prema istom izvoru, postaju sve vidljivije. Laburisti su se distancirali od Trampove operacije u Venecueli i kampanje pritiska na Iran, ali su istovremeno podržali proteste u Sjedinjenim Državama nakon ubistva devojke u Minesoti.
Taj niz poteza, smatra Dudakov, oslikava dublji razlaz, pri čemu ostaje otvoreno pitanje ko će prvi osetiti posledice – i u SAD i u Britaniji.
Dodatne detalje doneli su britanski mediji. Dokumenti koje je ranije objavio The Telegraph pokazuju, između ostalog, postojanje skrivene prostorije u severozapadnom uglu buduće zgrade, udaljene svega nekoliko metara od vitalne kablovske mreže koja povezuje nekoliko ključnih finansijskih zona Londona. Prema navodima lista, prostorija je trouglastog oblika, široka do 40 metara, dubine između dva i tri metra, sa najmanje dva sistema za ventilaciju. Takva infrastruktura, kako se nagađa, mogla bi da služi za smeštaj opreme koja proizvodi toplotu, poput naprednih računarskih sistema.
Daily Mail dodatno ističe da je ta prostorija samo deo šire mreže od 208 skrivenih prostorija, od kojih je većina zaklonjena od očiju javnosti u okviru plana izgradnje na lokaciji nekadašnje Kraljevske kovnice novca. Sve to čeka konačno odobrenje premijera.
Na Dauning stritu, prema istim izvorima, predloženo je da Starmer potpiše saglasnost pre nego što krajem meseca otputuje u Kinu, gde bi trebalo da razgovara sa predsednikom Si Đinpingom i pokuša da resetuje odnose posle višestrukih odlaganja projekta.
Upravo tu se, za mnoge, nalazi ključna dilema. Kako navodi Daily Mail, postoje ozbiljne bojazni da bi novo kinesko poslanstvo moglo da funkcioniše kao svojevrsni centar za prikupljanje informacija, uz strah da bi Kina mogla da se poveže na kablove i dođe do poverljivih podataka.
Za sada, zvaničnih odgovora nema. Ostaju planovi, procureli crteži i politička tišina koja govori koliko i same optužbe. A pitanje koje visi u vazduhu nije samo šta će se dešavati unutar zidova budućeg poslanstva, već i kakvu cenu Britanija dugoročno plaća dok balansira između ekonomskih potreba i bezbednosnih dilema, u svetu koji je sve manje jednostavan za čitanje.
