Univerzitetski profesor u penziji Ljubomir Madžar smatra da najave povećanja plata u Srbiji nemaju nikakvu realnu osnovu.
Svetska banka je prognozirala na minus 3,5, onda je revidirala na 3. MMF je krenuo sa minus 3, sada na minus 1. Svi prognozeri računaju sa negativnim stopama rasta. To znači da će BDP biti manji, sad ići na neko povećanje plata kad se ukupna stvorena vrednost smanjuje – to je mimo pameti. Ako se ostvari povećanje plata biće još gore“, objašnjava Madžar za N1.
Podsećamo, misija Međunarodnog monetarnog fonda odobrila je povišice plata u javnom sektoru od 1. januara. Tako da će Srbija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, biti jedina zemlja, ne samo u okruženju, već i u Evropi, koja će povećati plate uprkos krizi izazvanoj korona virusom.
Iznenađujući obrt u Turskoj: Erdogan pred padom, ubrzano gubi popularnosthttps://t.co/OHp0F97opH
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 17, 2020
„Posledice mogu da budu dalje smanjenje akumulacionog potencijala naše privrede. Kina je u nekim godinama štedela 50 odsto BDP, a kod nas je oko nule. Uvek ima šta da se štedi, oni koji su živeli 100 godina pre nas su štedeli, pa je rasla privreda. Kao što ni onih 100 eva po stanovniku nije imalo veze sa logikom, jer svaka ekonomska mera treba da bude selektivna i da se pomažu oni koji su ugroženi. Čuju se preporuke Fisklanog saveta, ali se ne slušaju. Savet se suprotstavio najavljenom povećanju plata u javnom sektoru, ali onda se sručila bujica kritika na njih i uradili su kako su naumili, a trebalo je da poslušaju Fiskalni savet. „, kaže Madžar.
On, međutim, dodaje da je bilo i dobrih mera.
„Pomaganje privrednih organizacija koje su bile ugrožene, mnoge bi bile likvidirane. Mnoge koje bi bile likvidirane se nikada ne bi ponovo pojavile“, navodi on.
Govoreći o Planu Srbija 2025. Madžar kaže da ako se želi da se plate dupliraju za pet godina, onda to znači ostvariti stopu rasta od oko 14 odsto.
„Tu je i stopa rasta zaposlenosti, ukupni dohoci bi rasli preko 14-15, to nije zabeleženo pod kapom nebeskom i neostvarivo. Naša dosadašnja stopa rasta je na nivou od 3 odsto. Ekonomisti u naučnom društvu redovno analiziraju te stope i Fiskalni savet, koji je fantastična ustanova takođe analizira stope rasta, i onda se prave međunarodna poređenja, i Srbija i Hrvatska su na dnu tih lista, a druge zemlje u tranziciji su ispred nas“, poručuje profesor.
Kako kaže, kada se zvaničnici hvale statistikom i napretkom domaće privrede, oni su ili žrtve te statistike ili namernu eksploatišu i manipulišu.
„Oni uzmu iz godine u godinu, svaka privreda može da se zaleti jednu godinu, ali ta stopa nije reprezentativna, te stope godišnje ili na par godina sadrže veliku slučajnu komponentu, može da ode naviše ili naniže“, objašnjava on.
