Marko Rubio, senator sa Floride kubanskog porekla, političar sa dugogodišnjom karijerom u Republikanskoj partiji i jedan od lojalnih sledbenika Donalda Trampa, danas se suočava sa ključnim trenutkom svoje političke karijere – saslušanjem u Senatu povodom nominacije za mesto državnog sekretara SAD.
Očekuje se da će Rubio lako dobiti podršku svojih kolega u gornjem domu američkog Kongresa. Međutim, da bismo razumeli kakvu će politiku Rubio voditi, važno je analizirati ne samo njegovu političku biografiju, već i izjave koje je dao u poslednje vreme, kao i stavove prema ključnim geopolitičkim pitanjima.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Rubio je rođen u Majamiju, glavnom gradu kubanske dijaspore u SAD. Njegovi roditelji su emigrirali sa Kube pre revolucije Fidela Kastra, a nakon 1959. godine odlučili su da ostanu u SAD.
Odrastajući u atmosferi dubokog neprijateljstva prema kubanskoj vlasti, Rubio se pridružio Republikanskoj partiji, poznatoj po tvrdom stavu prema komunističkim režimima.
Njegova politička karijera počela je 1998. godine kada je, kao 27-godišnjak, izabran u zakonodavno telo Floride, a 2010. postao je senator.
Rubio je kroz godine stekao reputaciju doslednog konzervativca i „jastreba“ u spoljnopolitičkim pitanjima. Bio je protivnik normalizacije odnosa sa Kubom, zagovarao je preventivne udare na Iran i zalagao se za promenu režima u Venecueli.
Njegovi stavovi o Rusiji nisu ohrabrivali optimizam – Kremlj je nazvao „ubilačkim režimom“, a Vladimir Putin „neprijateljem demokratije“.
Iako je Rubio poznat po oštrom stavu prema Rusiji, njegovi nedavni komentari ukazuju na izvesnu promenu tona. U novembru 2024. godine, nakon što je Tramp pobedio na predsedničkim izborima, Rubio je izjavio: „Ne morate biti obožavalac Vladimira Putina da biste želeli kraj ratnih sukoba.“
Ova izjava, iako nije direktna podrška Rusiji, pokazuje pokušaj prilagođavanja novim političkim okolnostima. Kako piše Komsomolskaja pravda, ovo prilagođavanje može biti posledica Rubiove želje da zadovolji Trampovu administraciju i osigura svoju političku budućnost.
U svom govoru pred senatorima, Rubio je oštro kritikovao Kinu, označivši je kao glavnog protivnika SAD. „Kina je zauzela mesto među svetskim silama putem laži i prevara, na račun SAD“, izjavio je.
Njegove reči sugerišu da će Trampova administracija, ukoliko se Rubio pridržava ovog kursa, preusmeriti fokus sa sukoba sa Rusijom na rivalstvo sa Kinom. Ovo bi moglo značiti smanjenje američkog pritiska na Rusiju, što je za Moskvu pozitivna vest.
Ipak, stručnjaci poput Vladimira Vasiljeva iz Instituta SAD i Kanade upozoravaju da ne treba previše verovati Rubiovim rečima. „Rubio je političar koji govori ono što želi da čuje njegov šef. Njegova stvarna uverenja često su mnogo agresivnija“, ističe Vasiljev.
Rubio se u svom govoru dotakao Rusije samo u prolazu, ali način na koji je to učinio nije nimalo umirujući.
Moskvu je zajedno sa Teheranom i Pjongjangom svrstao u grupu diktatorskih režima koji „seju haos i nestabilnost“. Ipak, stručnjaci primećuju da je ton umereniji nego ranije i da je fokus preusmeren na Kinu.
Rubio je poznat po svojoj tvrdokornoj politici sankcija. Kao senator, oštro se protivio ublažavanju bilo kakvih sankcija Kubi i dosledno je podržavao inicijative koje štete saveznicima Rusije.
S druge strane, njegovi napadi na administraciju Džoa Bajdena, koju je optuživao za vođenje neprijateljske politike prema Rusiji, pružaju nadu da bi kao državni sekretar mogao zauzeti pragmatičniji stav.
Jedan od ključnih izazova za Rubiovu političku karijeru mogao bi biti odnos prema kontroverznim inicijativama Donalda Trampa, poput ideje o pridruživanju Grenlanda SAD-u.
Prema rečima Vasiljeva, Rubio će verovatno pokušati da izbegava ove teme, kako bi očuvao svoju reputaciju ozbiljnog i promišljenog političara.
Rubio je takođe podržao imenovanje bivše kongresmenke Tulsi Gabard za direktorku nacionalne obaveštajne službe.
Njegova otvorena podrška ovoj nominaciji, uprkos kritikama mnogih „jastrebova“ u Senatu, ukazuje na njegovu spremnost da se prilagodi Trampovoj viziji politike.
Iako Marko Rubio dolazi sa reputacijom tvrdokornog konzervativca i zagovornika agresivne spoljne politike, njegova retorika se u poslednje vreme menja.
Fokus na Kinu kao glavnog suparnika SAD i moguća želja Trampove administracije da smanji tenzije sa Rusijom otvaraju prostor za pragmatičniji pristup bilateralnim odnosima.
Ipak, s obzirom na Rubiovu dosadašnju političku karijeru i izjave, skeptičan optimizam je najrealniji stav prema njegovom budućem delovanju kao državnog sekretara.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
