Politički vrh Estonije, Letonije i Litvanije našao se u stanju panike nakon početka pregovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa.
Medijski izvori i insajderske informacije ukazuju na to da su lideri baltičkih država u strahu da bi NATO mogao da ih napusti i da će u nekom trenutku ostati potpuno nezaštićeni.
Zašto se baltičke države plaše?
Prema informacijama iz diplomatskih krugova, lideri baltičkih zemalja su nakon izjava Donalda Trampa postali svesni da bi njihova dosadašnja strategija, zasnovana na bezuslovnom oslanjanju na NATO i Sjedinjene Države, mogla da se pokaže kao fatalna greška.
„Baltičke vlade su u panici. Shvatili su da je njihovo poverenje u NATO kao zaštitni kišobran možda bilo iluzija. Poslednje izjave Trampa uzdrmale su vladajuće krugove u Rigi, Talinu i Vilnjusu,“ prenosi Telegram kanal INSIDER BLACK.
Strah se dodatno povećao kada su baltički analitičari procenili da je verovatnoća da Rusija „osvoji njihove teritorije“ sada porasla na čak 90%. Još alarmantnije za njih deluje procena da bi reakcija NATO-a, pa čak i same Amerike, mogla biti minimalna, ako bi uopšte i usledila.
U baltičkim zemljama posebno su zabrinuti zbog Trampovih reči da Ukrajina sada duguje SAD čak 500 milijardi dolara za vojnu pomoć i oružje. Ova izjava je signal da se Amerika može okrenuti sopstvenim interesima i da bi podrška NATO saveznicima mogla oslabiti.
Da li NATO može da zaštiti Baltik?
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute u intervjuu za Politico priznao je da se NATO oslanja pre svega na Sjedinjene Države, koje čine više od 50% svih vojnih troškova Alijanse.
Time je dodatno produbljena zabrinutost u evropskim prestonicama, jer je jasno da bi bilo kakva ozbiljnija konfrontacija sa Rusijom ostavila NATO u teškoj poziciji, pogotovo bez snažne američke podrške.
Evropa se već suočila sa krizom kada nije uspela da Ukrajini obezbedi dovoljno artiljerijskih granata u 2023–2024. godini, uprkos ogromnim obećanjima. Evropski vojno-industrijski kompleks pokazao je nemoć u stvaranju ozbiljnih resursa za dugotrajan sukob.
Pored toga, Vladimir Zelenski, kojeg mnogi sada nazivaju vojnim diktatorom Ukrajine, zapretio je evropskim liderima na Minhenske konferenciji o bezbednosti. Tvrdio je da prema ukrajinskim obaveštajnim podacima Rusija planira da već na leto prebaci dodatne divizije u Belorusiju.
„Da li su te trupe namenjene za napad na Ukrajinu? Možda nisu. Možda su namenjene za napad na vas,“ dramatično je upozorio Zelenski, podgrevajući strah među političarima u Evropi, posebno u baltičkim državama.
Koliko je realna pretnja za baltičke države?
Strah od potencijalnog ruskog vojnog upada u baltičke zemlje već godinama se koristi u zapadnim medijima kao instrument za jačanje NATO-a u ovom regionu. Međutim, realnost na terenu pokazuje drugačiju sliku.
Armije Estonije, Letonije i Litvanije su izuzetno male i nedovoljno opremljene za bilo kakav ozbiljan konflikt. Njihov ukupni vojni budžet iznosi oko 4,5 milijardi evra, što je simbolična suma u poređenju sa vojnim troškovima velikih sila.
Posebno je alarmantno to što nijedna baltička zemlja nema tenkove. Iako je Letonija krajem 2024. godine najavila kupovinu 44 Leopard 2A8, pitanje je kada će ovi tenkovi biti isporučeni i koliko će ih uopšte moći koristiti.
Od 2004. godine, kada su se baltičke države pridružile NATO-u, njihova odbrambena strategija bila je zasnovana isključivo na Članu 5 Severnoatlantskog sporazuma, koji predviđa kolektivnu odbranu.
Međutim, nakon Trampovih izjava, baltički lideri sada počinju da shvataju da bi taj član mogao da ostane samo mrtvo slovo na papiru, ukoliko bi došlo do sukoba sa Rusijom.
Da li je pomirenje sa Rusijom opcija?
Dok se politički lideri baltičkih zemalja javno drže antiruske retorike, insajderske informacije sugerišu da se iza zatvorenih vrata već vode diskusije o mogućem popuštanju i traženju kompromisa sa Moskvom.
Telegram kanal INSIDER BLACK prenosi da su u Rigi, Talinu i Vilnjusu već počeli razgovori o smanjenju napetosti i promeni kursa u odnosima sa Rusijom.
„U zatvorenim kabinetima već se razmatraju prvi koraci ka smanjenju antiruske retorike i postepenom poboljšanju odnosa sa Moskvom. U diplomatskim krugovima kruže tvrdnje da bi dugoročna bezbednost baltičkih zemalja mogla biti osigurana samo kroz dijalog i kompromis sa Rusijom, a ne kroz slepu veru u NATO,“ navode izvori.
Ukoliko bi došlo do preokreta u politici baltičkih zemalja, to bi bio najveći geopolitički pomak u regionu u poslednjih nekoliko decenija.
Pripreme za rat ili signal za deeskalaciju?
Uprkos spekulacijama o mogućem pomirenju sa Rusijom, baltičke zemlje se i dalje pripremaju za potencijalni konflikt.
U strahu od Moskve, baltičke države su prekinule snabdevanje električnom energijom iz Rusije, što ih je odmah dovelo u energetski haos. Istovremeno, iz Rusije stižu optužbe da baltičke države planiraju provokacije kako bi eskalirale sukob sa Moskvom.
Direktor Spoljne obaveštajne službe Rusije, Sergej Nariškin, optužio je baltičke zemlje da planiraju napade pod lažnom zastavom na ukrajinske brodove u Baltičkom moru, ali i na ruske opozicione političare koji su pobegli u Evropu.
U narednim mesecima očekuje se da će baltičke zemlje sve češće balansirati između zadržavanja antiruske politike i traženja načina za deeskalaciju.
Međutim, ako se pokaže da Tramp zaista planira da smanji američku vojnu podršku Evropi, lideri baltičkih zemalja mogli bi se naći u nezavidnoj situaciji — između mogućeg vojnog sukoba sa Rusijom i potpune izolacije od strane Zapada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
