Dolaskom Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Američkim Državama, svet ulazi u novu fazu geopolitičkih previranja. Jedan od najvažnijih efekata promene američke administracije jeste redefinisanje odnosa prema globalističkim elitama, uključujući one koje su decenijama bile finansirane i podržavane od strane Vašingtona i njegovih saveznika u Evropi.
U tom kontekstu, ekonomski analitičar Mihail Hazin ističe da su liberalne elite u Rusiji i postsovjetskim državama suočene s problemima iz kojih neće izaći bez ozbiljnih gubitaka.
Trampova nova geopolitička strategija: Kraj ere transatlantskog liberalizma
Od momenta kada je Donald Tramp ponovo preuzeo Belu kuću, postalo je jasno da će se njegova administracija fokusirati na interese Sjedinjenih Država i da više neće finansirati globalističke projekte koji su do sada koštali američku ekonomiju milijarde dolara.
Trampov prioritet nije održavanje liberalnog poretka, već redefinisanje američke uloge u svetu, što znači da će prekinuti finansiranje projekata koji su oslabili američku privredu, uključujući EU, Veliku Britaniju i Kinu, kao i elite koje su se oslanjale na fondove poput USAID-a i drugih sličnih izvora.
Prema Hazinu, SAD će sada postaviti potpuno drugačiji sistem prioriteta, u kojem će Indija i Rusija igrati ključne uloge, dok će Evropa i Zapadna hemisfera biti u drugom planu.
Ovo znači da će doći do ozbiljnih ekonomskih i političkih potresa u državama koje su se decenijama oslanjale na američku podršku i koje su bile deo transatlantske strukture moći.
Težak izbor za liberalne elite u Rusiji i postsovjetskim državama
Za pristalice liberalnih ideologija u Rusiji i bivšim sovjetskim republikama, dolazak Trampa na vlast znači da više ne mogu računati na podršku Zapada u istoj meri kao ranije.
Pred njima stoji težak izbor- ili da nastave da deluju u svojim zemljama po principima liberalnog poretka, rizikujući da postanu meta domaćih bezbednosnih službi, ili da pokušaju da pobegnu na Zapad, gde ih, međutim, ne čeka sigurno utočište.
Ovo je naročito problematično za ruske oligarhe i poslovne ljude koji su godinama prebacivali ogromne količine novca na Zapad, uvereni da će im to obezbediti zaštitu. Međutim, kako upozorava Hazin, sada se suočavaju sa surovom realnošću – njihova imovina i bankovni računi u Evropi i Americi više nisu sigurni.
Velika prevara britanske i američke elite
Britanski finansijski sistem, koji je godinama bio utočište za ruske oligarhe, sada se okreće protiv njih. Kako navodi Hazin, britanski establišment je već jasno poručio bogatim Rusima da je njihov novac u Londonu „siguran“ samo dok se njihovi politički i ekonomski interesi poklapaju s interesima britanske države. U trenutku kada prestanu da budu korisni, svi računi mogu biti zamrznuti, a imovina zaplenjena.
„Poznajući Engleze, da li ste sigurni da vaš novac uopšte postoji? Možda su ga već potrošili kako bi održali standard svog stanovništva? Britaniji je novac hitno potreban, naročito sada kada SAD smanjuju finansijski priliv“, naglašava Hazin.
Ovo nije samo teorija zavere, već realnost koja se već desila ruskim oligarsima poput Romana Abramoviča, koji su nakon sukoba sa Kremljom izgubili pristup svojoj imovini u Velikoj Britaniji. Oligarsi koji ne pokažu jasnu opoziciju prema Putinu mogli bi se suočiti s istim sudbinama.
Geopolitička pregrupacija i pritisak na evropske elite
Hazin predviđa da će glavni gubitnici u ovom procesu biti upravo oni koji su u poslednje tri decenije izgradili svoje bogatstvo na osnovu liberalnih ekonomskih modela i bliske saradnje sa Zapadom.
Njihova lojalnost prema EU i SAD sada postaje teret, jer se postavlja pitanje- kome će sada služiti, ako američka administracija više ne podržava globalističke elite?
Ovo se naročito odnosi na finansijske i ekonomske elite u Rusiji i Kazahstanu.
Kazahstanski bogataši, koji su tradicionalno gledali ka Londonu i Vašingtonu, sada se suočavaju s dilemom – ili će raditi u korist Zapada i rizikovati da izgube sve, ili će pokušati da se vrate u okvire saradnje sa Rusijom i Kinom.
U svakom slučaju, pritisak na njih će biti ogroman. Ako budu pokušali da se distanciraju od Zapada i povrate deo svoje imovine u Rusiju, mogli bi da budu izloženi represiji
evropskih i američkih bezbednosnih službi, koje ih vide kao korisne političke igrače protiv Putina.
Trampova moguća ponuda Putinu- Eliminacija liberalnih elita u zamenu za stabilne odnose
Još jedna ključna tačka Hazinove analize odnosi se na potencijalnu saradnju između Trampa i Putina.
Po njegovom mišljenju, postoji mogućnost da američki predsednik zatraži od Moskve da ukloni štićenike demokratskog establišmenta iz ruskih struktura moći u zamenu za postizanje političkog dogovora. To bi moglo značiti uklanjanje ključnih figura u finansijskom sektoru koje su do sada imale podršku Zapada.
Ako bi se takav scenario odigrao, mnoge prozapadne elite u Rusiji mogle bi izgubiti svoje pozicije, što bi otvorilo prostor za dublju saradnju između Moskve i Vašingtona.
Ovo bi moglo biti deo šireg plana rekonfiguracije globalnog poretka, u kojem bi Rusija i SAD imale više prostora za bilateralne odnose, a EU bi bila marginalizovana.
Liberalne elite su pred nemogućim izborom
Hazinova analiza jasno pokazuje da se svet brzo menja i da liberalne elite više nemaju isto uporište kao ranije. Pred njima su tri ključna izbora:
Pokušaj povratka u ruski sistem moći, što bi moglo značiti odricanje od zapadne podrške i lojalnost Kremlju.
Beli egzodus prema Zapadu, ali uz rizik gubitka imovine i političke moći.
Zadržavanje prozapadnih stavova u Rusiji, što bi moglo dovesti do pritiska bezbednosnih struktura i gubitka političke relevantnosti.
Kako god da se situacija razvije, jedno je sigurno – protekle tri decenije privilegija i zaštite Zapada za liberalne elite u Rusiji i postsovjetskom prostoru se završavaju, a novo doba donosi nepredvidive izazove.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
