Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović kaže da legalizacija nelegalno podignutih objekata ne ide tempom koji zakon predvideo.
On je dodao da se čini sve kako bi se sistem modifikovao da bi se sa tim završilo do 2023. godine.
Momirović je za Tanjug istakao da se sistem mora modifikovati kako bi se maksimalno olakšalo ljudima, kojih je 90 odsto, koji su pošteni i koji su podižući nelegalne objekte sebi rešili stambeno pitanje, olakšala procedura oko legalizacije.
On je, međutim, istakao da preostalih 10 odsto, odnosno oni koji su podižući nelegalne objekte hteli da zarade novac čineći krivična dela, neće biti abolirani.
„Suština je da ćemo ljudima koji su nelegalnom gradnjom rešili svoje socijalno, odnosno stambeno pitanje omogućiti da najlakše moguće legalizuju svoje objekte, a da oni koji su hteli da profitiraju i zarade novac čineći krivična dela, neće biti abolirani“, kazao je Momirović.
U Srbiji 80.000 gradilišta
Govoreći o građevinskim projektima u zemlji, Momirović je podsetio da u Srbiji trenutno ima 80.000 gradilišta i kazao da se danas projektuje i izvode radovi na više od 1.000 kilometara samo auto-puteva i brzih saobraćajnica.
Podsetio je da se trenutno radi devet autoputeva i kazao da se počinje sa izgradnjom još dva autoputa.
Apelovao je na mlade ljude da ovladaju nekim zanatom jer, kako kaže, trenutno je situacija u građevinskom sektoru takva da ima više posla, nego što je radnika.
„Radeći leti na gradilištu možete zaraditi nekoliko hiljada evra. To je za nas novo, imamo mnogo više posla nego radnika i trudimo se da to rešimo“, kazao je Momirović.
Dodaje da su se u odnosu na pre osam godina plate u građevinskom sektoru trostruko povećale i da sada iznose oko 700-800 evra.
Takođe ističe da trenutno u Srbiji nema nijednog parkiranog građevinskog kamiona i dodaje da su izvođači radova obavezno da minimum 49 odsto radnika budu iz Srbije.
Na pitanje o rastu cena građevinskog materijala, Momirović kaže da se te cene formiraju na globalnom tržištu.
„Mi moramo da ih pratimo, pre par meseci su počele da pokazuju nestabilnost, sada su nešto stabilnije, ali na globalnom nivou, cene se još uvek nisu stabilizovale“, naveo je ministar.
Most „Bratoljublje“ najbolji primer zašto „Otvoreni Balkan“
Kada je reč o mostu „Bratoljub“ koji povezuje Srbiju sa BiH, odnosno Republikom Srpskom, koji je završen pre par godina, ali se ne koristi jer se bosanska strana obavezala da napravi granični prelaz, što nije još učinjeno, Momirović kaže da je to najbolji primer zašto Srbija toliko insistira na inicijativi „Otvoreni Balkan“.
„Izgradili smo most koji nije u funkciji zbog administrativnih procedura BiH i Republike Srpske. Mi želimo da se relaksira promet ljudi i roba, ne želimo to da mešamo sa političkim stvarima“, kazao je Momirović.
Navodeći da je pokušao da taj most bude otvoren i za saobraćaj u aprilu, Momirović kaže da to nije uspeo i da se nada da će u septembru most „Bratoljub“ profunkcionisati i za saobraćaj. Momirović očekuje i da se krajem oktobra, početkom novembra krene sa građevinskim radovima na izgradnji auto-puta „Mir“, odnosno auto-puta Niš – Merdare.
Kada je reč o projektima železničkog saobraćaja, Momirović kaže da se do kraja godine očekuje da se završi deonica brze pruge Beograd – Budimpešta, Beograd – Novi Sad, kao i da očekuje da u februaru brzi voz na toj pruzi bude u komercijalnoj upotrebi. Kada je reč o pruzi Beograd – Bar, Momirović podseća da je rekonstruisan jedan deo – Beograd – Valjevo, i ističe da je u potpunu rekonstrukciju te pruge pametno ući samo ukoliko se napravi dogovor sa crnogorskom stranom.
„Potpuna rekonstrukciju te pruge ima smisla jedino sa crnogorskim partnerima. Mi smo naklonjeni saradnji, želimo da radimo i na autoputu, želimo da se povežemo, ali je odgovor sa druge strane izostao“, kazao je.
Momirović se osvrnuo i na prugu Beograd – Pančevo i u tom smislu naveo da se mora pronaći način da se Pančevo uključi u sistem Beovoza.
(tanjug)
