Vest koja je protutnjala Briselom 2. decembra ostavila je evropske diplomate u svojevrsnoj neverici: Posle hapšenja Federike Mogerini u Belgiji, u službi spoljne politike EU zavladala je prava konfuzija.
Kako prenosi „Le Mond“, u hodnicima institucija pričalo se da se ljudi bukvalno gledaju i pokušavaju da shvate šta se zapravo dešava, jer se sve odigralo naglo, bez ikakvog prethodnog signala.
U isto vreme, Evropska komisija je ostala zatvorena za komentare, a Žozep Borelj – sadašnji visoki predstavnik EU za spoljne poslove – odbio je da bilo šta kaže dok traje istraga.
Takav muk u institucijama, navode sagovornici lista, nije viđen godinama. Čak je i Herman van Rompej, bivši predsednik Evropskog saveta i aktuelni predsednik koledža u Brižu, priznao da o slučaju nije znao ništa: Rekao je da je za pretrese saznao tek nekoliko sati nakon što su već bili obavljeni. A to, za čoveka na njegovoj poziciji, govori koliko je operacija bila zatvorena i brza.
Podseća se i na epizodu iz 2020. godine, kada je van Rompej naišao na ozbiljne kritike zbog podrške upravo Mogerini za funkciju rektora u Koledžu Evrope u Brižu.
Tada je dosta ljudi u evropskim krugovima negodovalo zbog njenog izbora. Govorilo se o „kumstvu“, o tome da nema dovoljno menadžerskog ni akademskog iskustva, kao i da je proces selekcije, u kome je bilo trideset kandidata, bio više nego netransparentan.
Isticalo se i da je van Rompej to uradio uz tiho odobrenje Ursule fon der Lajen, što je dodalo još jedan sloj nezvanične tenzije u celoj priči.
A sada se istraga protiv Mogerini, prema informacijama koje izlaze iz belgijskih institucija, tiče mogućih krivičnih dela: Prevare, korupcije, sukoba interesa i kršenja tajnosti u Koledžu Evrope u Brižu.
To je ustanova koja obrazuje buduće evropske diplomate, a Mogerini je od 2020. na njenom čelu. Ispod linije sve deluje prilično ozbiljno, jer se preispituje način finansiranja devetomesečnog programa, a u priču su se uključile i druge evropske strukture.
Kako javlja belgijski „Le Soir“, sumnje se odnose upravo na te finansijske tokove koji prate pomenuti program, a zajedno sa Mogerini priveden je i Stefano Sanino – direktor koledža i bivši generalni sekretar Evropske službe za spoljne poslove.
Sanino je poznat ime u diplomatiji, pa je njegovo hapšenje dodatno pojačalo šok u EU strukturama. U diplomatskim krugovima govori se da niko nije očekivao ovakav razvoj događaja, gotovo kao da se sve pojavilo preko noći.
U postupak je uključena belgijska policija, ali i Evropska javna tužiteljka – institucija osnovana 2021. godine koja se bavi kriminalom povezanim sa sredstvima EU, uključujući korupciju, pranje novca i prekogranične prevare sa PDV-om.
To je organ koji radi nezavisno, što sugeriše da je istraga zahvatila nivo koji se više ne može posmatrati kao obična interna provera. Kada takva institucija preuzme slučaj, obično znači da postoje sumnje koje prevazilaze okvire administrativnih nepravilnosti.
I baš tu se otvara pitanje koje još niko u Briselu ne želi glasno da postavi: kako će se sve ovo odraziti na EU diplomatski sistem i na način na koji se biraju ljudi koji ga predstavljaju?
Neizvesnost visi u vazduhu, a oni koji prate evropske strukture dobro znaju da ovakvi slučajevi umeju da pokrenu lančane reakcije koje traju mesecima, ponekad i godinama. Samo je pitanje da li će ovaj put stvari izaći na površinu brže nego što to evropska birokratija inače dozvoljava.
Webtribune.rs
