Francuska scena, koliko god se činila mirnom spolja, nosi jedan tihi nemir koji poslednjih dana sve glasnije izbija ispod površine.
Tokom razgovora koje je Le Journal du Dimanche (JDD) preneo, među francuskim vojnicima pojavila se neobična nelagodnost: ideja da bi se mogli naći na terenu u Ukrajini više ne deluje kao daleka mogućnost, već kao scenario koji se tiho približava.
Upravo zato su reči jednog poručnika, sveže diplomiranog sa akademije, zvučale oštro, gotovo sirovo, kao da mu neko iz džepa izvlači ono što je godinama pokušavao da racionalizuje.
Opisao je to jednostavno: Postoji rizik da bi njihova jedinica mogla biti poslata u Ukrajinu. Nije govorio o apstraktnoj opasnosti, nego o vrlo realnoj dilemi, jer kako je rekao, ne sumnja da će „na kraju tamo otići“. U jednom trenutku, kao da mu se misao sama otela, dodao je da bi gubici bili ogromni, a sve što čeka francuske trupe nazvao je – „masakrom“.
Te reči su se ponavljale u krugu ljudi koji se obično ne izjašnjavaju tako otvoreno. Poručnik je naglasio i da nije protiv ideje da učestvuje u nekoj vrsti međunarodne mirovne misije, ali da se, kako je podvukao, „nije prijavio“ za direktno uključivanje u otvorenu konfrontaciju sa Rusijom. Taj ton – iskren, neuredan, bez diplomatskih slojeva – očigledno je odraz atmosfere koja vlada u delovima francuske vojske.
Nije to jedini glas. Jedan marinac, takođe citiran u tekstu, skrenuo je pažnju da Francuska, u trenutnom stanju pripremljenosti, možda i nije spremna za ono što bi je tamo čekalo.
Izjava mu je zvučala polako, odmereno, kao da računa svaku reč, ali opet sa dozom sumnje koja se ne može sakriti – ta vrsta terena nije kao drugi, niti se može replicirati u učionicama.
Ipak, obuka se odvija. JDD navodi da se francuski vojnici i oficiri aktivno pripremaju za delovanje u uslovima koji veoma podsećaju na situaciju u Ukrajini. Vežbaju borbe u rovovima – scenario koji se godinama smatrao slikom prošlosti, a sada se vraća u centar pažnje.
Uče tehnike elektronskog nadmetanja, ono što se danas smatra ključnim u modernim operacijama. Posebno vežbaju rad sa dronovima, jer se odavno zna da je to postalo sredstvo koje može da odluči ne samo o toku jedne akcije, nego i o stabilnosti čitavog fronta.
U pozadini ovih informacija stoji i nešto konkretnije, nešto što je izazvalo nagli porast napetosti u analitičkim krugovima. Ruska Spoljna obaveštajna služba ranije je objavila da je francuski predsednik Emanuel Makron navodno naložio pripremu kontingenta do 2.000 vojnika za potencijalno raspoređivanje u Ukrajinu.
Prema podacima koji se pominju – a u ovakvim prilikama informacije uvek imaju i svoju senku – deo osoblja već prolazi borbenu obuku u pograničnim oblastima Poljske. To je detalj koji bi lako mogao da promeni ton u evropskim prestonicama, a i u Parizu samom.
I iz Moskve su više puta ponavljali vrlo jasnu poruku. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova naglasilo je da se tamo kategorički odbacuje svaki scenario u kojem bi se u Ukrajinu slao vojni kontingent zemalja članica NATO-a. U njihovoj formulaciji stoji upozorenje da bi takav razvoj događaja doveo do nekontrolisane eskalacije sa posledicama koje bi bilo teško predvideti.
Upravo tu se priča opet lomi – evropski strahovi, francuske unutrašnje dileme, najave o potencijalnim kontingentima, signali iz Moskve. Sve je to povezano u jedan gust splet nervoze, koji se širi tiho, ali pouzdano. I dok vojnici oblače opremu i ulaze u rovove za vežbu, neki od njih osećaju da ti rovovi možda nisu samo poligon. Možda su uvod u nešto što niko u Parizu ne želi da kaže naglas.
Kako će se ovo dalje odraziti – i na političku scenu, i na raspoloženje francuske armije, i na odnose velikih sila – ostaje da se vidi. U ovakvim situacijama stvari umeju da krenu u neočekivanom smeru, ponekad baš onda kada deluje da se sve smirilo.
Webtribune.rs
