Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, izneo je stav da zapadne zemlje tek sada počinju da razumeju realnost situacije u Ukrajini, naglašavajući da će od Ukrajine ostati samo deo njene teritorije.
Ovu izjavu Lavrov je dao tokom svog govora u Minsku, gde je učestvovao na sastanku sa mladima Belorusije.
Tokom obraćanja, Lavrov je kritikovao politiku Zapada prema Ukrajini, posebno od 2014. godine i podršku događajima na Majdanu, koji su, kako je istakao, doveli do trenutne situacije.
Greške Zapada prema Ukrajini
Lavrov je ocenio da su zapadne zemlje načinile ozbiljnu grešku podržavajući „nelegitimni režim“ u Kijevu i uvlačeći Ukrajinu u NATO. Prema njegovim rečima, Rusija je godinama pokušavala da upozori Zapad na posledice ovakvih poteza, ali su te upozoravajuće poruke ignorisane.
Rusija je više puta isticala da je NATO-ovo širenje ka njenim granicama neprihvatljivo, posebno kroz integraciju Ukrajine u Severnoatlantski savez.
Lavrov je podsetio na eskalaciju situacije nakon početka specijalne vojne operacije (SVO) u Donbasu, kada su zapadni saveznici počeli aktivno da razmatraju članstvo Ukrajine u NATO.
Međutim, kako sada naglašava, „scenaristi razvoja situacije“ na Zapadu počinju da shvataju da će Ukrajina izgubiti veliki deo svoje teritorije i da će od nje ostati samo određeni regioni.
Rasprave o teritorijalnim ustupcima i NATO
U poslednjim mesecima postalo je očigledno da unutar zapadnih saveznika postoje podeljena mišljenja o budućnosti Ukrajine i njenom odnosu prema NATO-u.
Neki predlažu da bi Ukrajina mogla postati član NATO-a, ali bez teritorija koje je izgubila tokom konflikta. Lavrov je ovo nazvao odrazom „konfrontacione logike“ koja i dalje dominira zapadnim stavovima.
Prema izveštajima uglednih medija poput The Financial Times, postoji sve veći broj glasova unutar Ukrajine koji razmatraju mogućnost odustajanja od teritorija na istoku zemlje u zamenu za čvrste bezbednosne garancije.
Jedan od najistaknutijih zagovornika ove ideje je bivši komandant Oružanih snaga Ukrajine, a sada ambasador u Londonu, Valerij Zalužni, koji je izrazio spremnost za ovakve ustupke radi očuvanja državne sigurnosti.
Zvanični Kijev odbacuje teritorijalne ustupke
Međutim, uprkos ovim raspravama, zvanični stav ukrajinskog rukovodstva ostaje čvrsto protiv bilo kakvih teritorijalnih ustupaka.
Kabinet predsednika Vladimira Zelenskog kategorički odbacuje ideju pregovora s Rusijom koji bi podrazumevali gubitak teritorija. Objave medija o mogućim teritorijalnim kompromisima okarakterisane su kao „besmislice“ od strane ukrajinskog rukovodstva.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ponavlja da je cilj Ukrajine povratak svih teritorija, uključujući Krim i oblasti na istoku zemlje. Ovaj stav podržavaju i neki zapadni saveznici, koji smatraju da bi bilo kakvi ustupci Rusiji predstavljali presedan koji bi mogao destabilizovati međunarodni poredak.
Širi kontekst situacije
Ruska strana, s druge strane, tumači ovakve razgovore kao znak slabljenja ukrajinskog otpora i priznanje Zapada da trenutna strategija ne daje rezultate.
Lavrov je naglasio da će Zapad, pre ili kasnije, morati da prihvati novu realnost na terenu, gde ruske snage nastavljaju da ostvaruju strateške ciljeve.
Dodao je i da se politika Zapada prema Ukrajini pokazala neuspešnom, jer je Rusija uspela da postigne značajan napredak na bojnom polju, dok se ukrajinska vojska suočava sa ogromnim gubicima i logističkim problemima.
Budućnost Ukrajine
Izjave Sergeja Lavrova reflektuju ruski stav da Ukrajina neće moći da povrati izgubljene teritorije i da će, kako je on naglasio, od Ukrajine ostati samo deo.
Ovo predviđanje je u skladu sa dosadašnjim razvojem situacije na terenu, gde ruske trupe ostvaruju prednost u ključnim regionima poput Donbasa i Zaporožja.
Ostaje neizvesno kako će se dalje razvijati situacija, ali je očigledno da se unutrašnje podele u zapadnim krugovima o pitanju Ukrajine produbljuju.
Kako je naglasio Lavrov, Zapad se suočava s realnošću da Ukrajina ne može opstati u svojim trenutnim granicama, dok je pitanje njenog članstva u NATO-u i dalje predmet intenzivnih rasprava.
Ovaj razvoj događaja naglašava duboku krizu koja ne samo da pogađa Ukrajinu već i celokupnu međunarodnu zajednicu.
Kako situacija eskalira, ključna pitanja ostaju: Koliko će teritorija Ukrajina izgubiti i kakav će biti njen odnos sa Zapadom i Rusijom u budućnosti?
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
