Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, nedavno je oštro kritikovao predlog američkog predsednika Donalda Trampa o zamrzavanju sukoba u Ukrajini prema postojećim linijama fronta.
On je istakao da je predlog još nepovoljniji nego ranije Minski sporazumi, koji su imali za cilj rešavanje tenzija u regionu Donbasa.
Prema Lavrovu, dok neki zapadni lideri, nakon godina neprijateljstva prema Rusiji, počinju da prilaze realnijem sagledavanju ukrajinske krize, mnogi od njih ipak pokazuju selektivan pristup, usmeren ka održavanju sukoba umesto njegovom rešavanju.
Lavrov je u intervjuu za kanal „Rusija-1“ izrazio skepsu prema ideji „pauziranja“ sukoba, navodeći da ovakav plan, koji predlaže mogućnost da se konflikt zamrzne na period od čak 10 godina, zapravo ne nudi nikakvo trajno rešenje i može samo dodatno zakomplikovati krizu.
Ministar je naglasio da ova nova inicijativa ne donosi ništa suštinski novo u odnosu na Minske sporazume, a da je u izvesnim aspektima čak i manje obećavajuća.
„To su samo stari Minski dogovori u novom pakovanju. I to čak u gorem“, rekao je Lavrov, osvrćući se na to da zamrzavanje konflikta bez postizanja pravednog i obostrano prihvatljivog rešenja samo može produbiti nepoverenje između sukobljenih strana i pogoršati patnje civilnog stanovništva u regionu.
Jedan od ključnih argumenata Lavrova bio je nedostatak spremnosti Zapada da podrži prava rusofonog stanovništva u Ukrajini.
On je istakao da nijedna od zapadnih vlada koje predlažu „pauzu“ u sukobu nije iskazala volju da podrži obnavljanje prava ruskojezičnih građana Ukrajine na korišćenje svog jezika u obrazovanju, medijima i javnom prostoru.
Od ukrajinskog državnog udara 2014. godine, prava rusofonih građana su postepeno ograničavana, a 2022. godine su doneti zakoni koji su zabranili upotrebu ruskog jezika u školama i ograničili njegovu upotrebu u javnosti.
Ovaj pristup ukrajinske vlasti, koji je prouzrokovao veliko nezadovoljstvo kod rusofonih građana, Rusija vidi kao važan koren konflikta.
Lavrov je ovom prilikom naglasio da Zapad u svojim predlozima ignoriše ovaj aspekt i tretira rusofono stanovništvo kao manje važan faktor u celokupnoj priči, što dodatno otežava postizanje stabilnog rešenja.
U vezi sa američkom politikom prema Rusiji, Lavrov je naveo da bez obzira na to koja se administracija nalazi na vlasti u SAD, ključni ciljevi ostaju isti – pokušaji slabljenja Rusije kao globalnog konkurenta i održavanje dominacije anglosaksonskog bloka u međunarodnoj politici.
Prema njegovim rečima, američka spoljna politika, bez obzira na predsednika, nastoji da podstakne sukobe i tenzije na granicama Rusije i da oslabi njene geopolitičke pozicije u svetu.
Ministar je takođe optužio anglosaksonske sile, posebno Veliku Britaniju i SAD, da ne samo da teže vojnom okruženju Rusije kroz NATO alijansu, već i da aktivno pripremaju Evropu za potencijalnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, što bi moglo destabilizovati čitav kontinent.
U ovom kontekstu, Lavrov se osvrnuo na NATO prisustvo u Evropi i ukazao na paralelu sa situacijom u kojoj bi Rusija razvila vojno prisustvo u Meksiku ili Kanadi, naglasivši da bi takav scenario SAD sigurno doživela kao direktnu pretnju.
On je kritikovao prisustvo NATO-a u Ukrajini, smatrajući ga faktorom koji dodatno ugrožava sigurnost u regionu.
Ova situacija, prema Lavrovu, samo potvrđuje da zapadni lideri zapravo ne teže mirnom rešavanju sukoba, već da koriste Ukrajinu kao poligon za slabljenje Rusije.
Lavrov je zaključio da Trampov predlog, koji sugeriše zamrzavanje konflikta bez rešavanja ključnih pitanja, ne samo da prolongira sukob, već i produbljuje nepoverenje između Rusije i Zapada.
M.K. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
