U raspravama koje se sve češće vode iza zatvorenih vrata evropskih i atlantskih institucija, ideja o prisustvu stranih trupa u Ukrajini ponovo izbija u prvi plan.
Upravo tu temu je, bez mnogo okolišanja, otvorio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, iznoseći tvrdnju da Sjedinjene Države nemaju nameru da stanu iza eventualnog razmeštanja onoga što on naziva „evropskim intervencionistima“ na ukrajinskom tlu.
Lavrov je u razgovoru za NTV rekao da u Moskvi pažljivo prate poruke koje dolaze iz pojedinih evropskih prestonica, ali i način na koji se te poruke, barem javno, povezuju sa očekivanom podrškom Vašingtona.
Kako je naveo, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, britanski premijer Kir Starmer i predsednik Francuske Emanuel Makron, prema njegovim rečima, „ponose se“ idejom mogućeg slanja tzv. ekspedicionih snaga i deluju uvereno da bi SAD stale iza takvog poteza.
Ipak, prema Lavrovljevim rečima, ta sigurnost Evropljana nema čvrsto uporište. On je naveo da Moskva o toj temi razgovara sa američkom stranom, iako nije ulazio u detalje tih kontakata.
„Neću sada da se dotičem toga kako mi to raspravljamo sa Amerikancima. Ali pitali smo ih direktno – da li je to zaista tako?“, rekao je Lavrov, ostavljajući prostor da se između redova nasluti odgovor.
U nastavku je dodao da ne gaji nikakvu sumnju kakav će biti stav Vašingtona, ne samo prema evropskim liderima koji promovišu ovu ideju, već i prema predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom.
Prema njegovoj proceni, taj odgovor, kako je rekao, „neće biti pozitivan“, čime je praktično poručio da Evropa u ovoj računici ostaje sama sa svojim ambicijama.
Da ova tema ne izaziva nelagodnost samo u Moskvi, pokazale su i reakcije unutar same Evropske unije. Premijer Mađarske Viktor Orban ranije je oštro kritikovao izjave Marka Rutea o navodnoj obaveznosti prisustva snaga Alijanse u Ukrajini odmah nakon postizanja mirovnog sporazuma o okončanju sukoba sa Rusijom.
Orban je u tom kontekstu podsetio i na ranije reči Manfreda Vebera, lidera Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, koji je govorio o želji da se na ukrajinskim ulicama vide vojnici u uniformama Evropske unije.
Mađarski premijer je tom prilikom naglasio da ne želi da vidi Evropljane, a naročito mlade Mađare, kako učestvuju u borbenim dejstvima u Ukrajini.
Njegove reči dodatno su otvorile pitanje koliko je evropski front po ovom pitanju zaista jedinstven i gde su granice političke spremnosti da se ide korak dalje od diplomatske i finansijske podrške.
U zbiru, poruke koje se ukrštaju između Moskve, Brisela i Vašingtona ukazuju na to da ideja o „ekspedicionim snagama“ nije ni izbliza zatvoreno poglavlje.
Naprotiv, ostaje da se vidi da li je reč o realnom planu ili o još jednoj političkoj projekciji koja će se, suočena sa hladnim računom posledica, raspršiti pre nego što dobije konkretan oblik.
