Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, istakao je da je ključ za rešavanje problema na Bliskom istoku stvaranje nezavisne palestinske države.
Na desetoj Bliskoistočnoj konferenciji diskusionog kluba „Valdaj“, Lavrov je podsetio da su brojne rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti UN podržale dvodržavno rešenje, te da svi ključni međunarodni akteri, uključujući i administraciju Džoa Bajdena, podržavaju ovaj model za okončanje sukoba.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Lavrov je napomenuo da je Moskva dosledna u svom stavu da Palestina treba da se formira u granicama iz 1967. godine, s prestonicom u Istočnom Jerusalimu, što je stav koji je odobrio Savet bezbednosti UN.
Međutim, on je istakao da administracija Donalda Trampa nije jasno iznela svoj stav po tom pitanju, iako je poznato da je bivši američki predsednik preduzeo nekoliko koraka u korist Izraela, uključujući i priznanje suvereniteta Izraela nad Golanskom visoravni, što je u suprotnosti s međunarodnim pravom.
Lavrov je takođe upozorio na ozbiljne probleme s drugom fazom primirja između Izraela i Hamasa u pojasu Gaze. Istakao je da, i pored dogovora o prekidu vatre, Izrael nastavlja vojne operacije na Zapadnoj obali reke Jordan, bez ikakvog oklevanja.
Prema njegovim rečima, postoje brojni pouzdani podaci koji ukazuju na to da izraelski planovi uključuju ne samo proterivanje Palestinaca iz pojasa Gaze, već i preuzimanje potpune kontrole nad severozapadnom obalom reke Jordan.
Ovaj razvoj situacije dodatno komplikuje mirovne napore, budući da se očekivalo da će prva faza sporazuma između Izraela i Hamasa, koja je stupila na snagu 19. januara, otvoriti put za širi dogovor.
Ovaj sporazum predviđa 42 dana prekida vatre i razmenu izraelskih talaca za palestinske zatvorenike. Do sada je, prema podacima, Izrael oslobodio više od 500 palestinskih zatvorenika, uključujući i one koji su osuđeni na doživotnu robiju zbog terorističkih napada, dok je Hamas oslobodio 18 izraelskih talaca.
Uz to, Lavrov je ukazao na šire geopolitičke implikacije sukoba, posebno ističući da postoje ozbiljne indikacije da Izrael planira dugoročno vojno prisustvo na libanskoj teritoriji.
Ova tvrdnja dodatno otežava ionako složene odnose u regionu, gde je Izrael već ušao u niz sukoba s proiranskim Hezbolahom. Lavrov je takođe podsetio da su Golanska visoravan, koju je Donald Tramp priznao kao deo Izraela, i dalje predmet spora, budući da međunarodna zajednica smatra da su to okupirane sirijske teritorije.
U okviru primirja, koje je koordinirano uz posredovanje Katara, Egipta i Sjedinjenih Američkih Država, izraelske trupe su počele da napuštaju određene položaje u Gazi, dok su stanovnici enklave dobili mogućnost da se kreću sa juga na sever.
Takođe, povećana je isporuka humanitarne pomoći, ali prema procenama humanitarnih organizacija, to nije dovoljno da bi se ublažila humanitarna katastrofa u Gazi.
Pregovori o drugoj fazi sporazuma su u toku, a ključni elementi uključuju oslobađanje preostalih izraelskih talaca, trajni prekid vatre i potpuno povlačenje izraelskih trupa iz pojasa Gaze.
Pored toga, postoji i plan za treću etapu, koja bi podrazumevala razmenu posmrtnih ostataka poginulih i obnovu razorene infrastrukture u Gazi, kao i okončanje blokade ove palestinske teritorije.
Međutim, s obzirom na to da Izrael ne pokazuje spremnost da u potpunosti prekine vojne operacije, analitičari strahuju da bi čitav mirovni proces mogao doživeti neuspeh. Ovo posebno dolazi do izražaja u kontekstu izraelskih planova na Zapadnoj obali i u Libanu, gde vojna prisutnost može dodatno destabilizovati region.
Rusija se poslednjih godina pozicionirala kao ključni akter u bliskoistočnim pitanjima, posebno kroz svoje angažovanje u Siriji i odnose s Iranom, ali i kroz nastojanja da balansira odnose s Izraelom i arapskim zemljama.
Moskva se dosledno zalaže za dvodržavno rešenje i pokušava da igra ulogu posrednika u pregovorima. Međutim, s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije između Rusije i Zapada, ruski uticaj na rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba je ograničen.
Lavrov je naglasio da bi trajno rešenje konflikta moglo biti postignuto samo ako međunarodna zajednica prestane da primenjuje dvostruke standarde. Moskva smatra da SAD i njihovi saveznici često ignorišu kršenja međunarodnog prava od strane Izraela, dok istovremeno vrše pritisak na druge zemlje u regionu.
S obzirom na trenutnu situaciju, postavlja se pitanje da li je dvodržavno rešenje i dalje realna opcija ili je došlo do nepovratnih promena na terenu koje bi mogle otežati ostvarenje palestinske državnosti.
Izraelske vlasti nastavljaju s naseljavanjem na Zapadnoj obali, što značajno smanjuje teritorijalne mogućnosti za palestinsku državu. Uz to, aktuelni sukob u Gazi pokazuje da izraelska vlada nije spremna na ustupke koji bi išli u korist palestinske strane.
Ipak, ukoliko dođe do ozbiljnijeg međunarodnog pritiska, pre svega od strane SAD i drugih velikih sila, Izrael bi mogao biti primoran da pregovara o dugoročnom rešenju sukoba.
Ostaje da se vidi kako će se odvijati druga faza primirja i kakvi će biti dalji koraci u pregovorima između izraelskih vlasti i Hamasa, uz posredovanje Katara, Egipta i SAD.
Bliskoistočni sukob ostaje jedno od najtežih međunarodnih pitanja, a Lavrovova izjava da je stvaranje palestinske države ključ za rešavanje problema odražava dugogodišnji stav Rusije, ali i realnost da bez trajnog političkog rešenja region neće moći da dođe do dugotrajnog mira.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
