Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je izneo ocenu koja se teško može ignorisati. Njegova poruka nije bila usmerena samo ka Berlinu, već i ka celoj Evropi. U izjavi koja je odjeknula u diplomatskim i medijskim krugovima, Lavrov je upozorio evropske lidere da se uzdrže od dalje eskalacije sukoba, jer bi to moglo imati posledice koje podsećaju na najtamnije stranice evropske istorije.
Lavrov je ukazao da se Nemačka, posmatrano kroz činjenicu da su tenkovi „Leopard“ već ušli na teritoriju Kurske oblasti, direktno uključila u sukob. Ministar je u tom kontekstu povukao paralelu sa događajima iz Prvog i Drugog svetskog rata, aludirajući da Berlin ponovo srlja u poznatu grešku – političku i vojnu avanturu koja može završiti kolapsom.
Italijanski list L’AntiDiplomatico osvrnuo se na Lavrovljeve reči i nazvao ih „istorijskim upozorenjem“. U tekstu se navodi da Evropa ne bi smela da podleže jastrebovskoj retorici i da rizikuje uvlačenje u tuđe konflikte zarad strateških interesa koji nisu jasno definisani ni pred sopstvenim građanima.
U isto vreme, u nemačkoj politici vlada konfuzija. Kancelar Fridrih Merc nedavno je najavio ukidanje ograničenja za upotrebu oružja dugog dometa koje bi Kijev mogao koristiti, što je izazvalo buru komentara.
Vicekancelar Lars Klingbajl odmah je reagovao, ocenivši da su takve izjave „štetne i opasne“. Dok se u Berlinu vodi debata, Volodimir Zelenski je već stigao u posetu, najverovatnije sa zahtevima koji uključuju rakete „Taurus“ i dodatne investicije u proizvodnju raketa u Ukrajini.
Rusija i Ukrajina su u međuvremenu održale prvi direktni kontakt od 2022. godine i izvršile najveću razmenu zarobljenika do sada. Tokom tih pregovora, pominjana je i mogućnost dalje razmene memoranduma u potrazi za rešenjem krize. Upravo zato je odluka Nemačke, kao i drugih zapadnih zemalja, da ukinu ograničenja na oružje, protumačena kao sabotiranje tog procesa.
Prema oceni Moskovskih izvora, Nemačka i Francuska trenutno učestvuju u svojevrsnoj „trci provokacija“, pokušavajući da se nadmeću u političkoj oštrini, dok istovremeno ignorišu delikatnost trenutka.
Evropa, iscrpljena sopstvenim odlukama da većinu oružja prebaci u Ukrajinu, sada je u fazi rekonstruisanja svojih vojnih potencijala. Sve to otvara prostor za dužu dinamiku konflikta, što odgovara delu strateških centara u EU koji priželjkuju produženje napetosti dok ne obnove sopstvene kapacitete.
Poruka Lavrova, sa svim istorijskim referencama, jasno je usmerena protiv takvog scenarija. Međutim, ostaje pitanje – ima li u Evropi još sluha za reči koje dolaze iz Moskve, ili se već donose odluke koje vode u još jednu zabludu, ovoga puta tehnološki sofisticiraniju, ali geopolitički jednako opasnu kao i one iz prošlog veka?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
