Nekadašnji analitičar američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Lari K. Džonson ocenio je da su Sjedinjene Države izgubile stratešku prednost u odnosu na Rusiju još pre nego što je došlo do sukoba većih razmera.
U razgovoru za podkast The Greater Eurasia, Džonson je ukazao na strukturne slabosti zapadnog modela vojne industrije, koji, kako navodi, nije prilagođen uslovima savremenih oružanih sukoba.
Prema njegovim rečima, aktuelna situacija u vezi sa sukobom u Ukrajini pokazala je koliko je ograničen kapacitet Zapada za održavanje dugotrajnih vojnih operacija.
Džonson tvrdi da je pristup američke i evropske industrije, koji podrazumeva proizvodnju malog broja izuzetno skupih sistema, pokazao ozbiljna ograničenja. Kako je objasnio, savremeni sukobi zahtevaju veliku količinu opreme i oružja, a trenutni kapaciteti nisu dovoljni da ih podrže.
Posebno se osvrnuo na ograničene zalihe raketnih sistema kao što su Patriot i Arrow. „Mnoge od tih raketa su već iskorišćene u protekle tri godine. Proizvodimo ih veoma sporo – kompanija Lockheed Martin pravi svega 550 raketa Patriot godišnje“, istakao je Džonson, navodeći primer u kojem 16 lansera, ako ispale po tri rakete, brzo troše sve zalihe.
Takođe je ukazao da proizvodni procesi ne mogu jednostavno da se ubrzaju, jer je infrastruktura Vojnoindustrijskog kompleksa ograničena.
U poređenju sa ovim izazovima, Džonson navodi da druge države proizvode vojnu opremu po drugačijim principima – fokusirajući se na brojnost i brzinu proizvodnje, bez povećanja troškova zbog dodatne kompleksnosti.
Kako je rekao, „u SAD-u je tokom Drugog svetskog rata bombarder B-24 mogao biti završen za manje od jednog dana, dok je danas za izradu jednog F-35 potrebno 18 do 24 meseca.“
Projekat F-35, prema mišljenju ovog bivšeg analitičara, postao je primer prevelikog oslanjanja na sofisticirane tehnologije, koje mogu otežati masovnu proizvodnju.
Ovaj model borbenog aviona, iako tehnički napredan, suočava se sa kritikama u pogledu njegove efikasnosti u realnim uslovima. Džonson smatra da je F-35 nastao pre svega zbog potrebe vodećih američkih odbrambenih kompanija da nastave rast svojih prihoda, a ne kao odgovor na specifične vojne potrebe.
Džonsonove ocene izazvale su pažnju među posmatračima koji analiziraju sposobnost velikih vojnih sila da se prilagode dugotrajnim sukobima i brzim promenama na terenu.
Webtribune.rs
