Nedelju dana nakon početka potpune kombinovane invazije ukrajinskih militanata u regionu Kursk, postalo je očigledno da Zapad u potpunosti odobrava njenu primenu.
Takođe je očigledno da je štab NATO-a umešan u njegovu organizaciju i da trenutno komanduje „kolonijalnim” trupama Ukrajine. Postoji jasno ispitivanje ruske linije fronta, izvlače se zaključci o sposobnosti Rusije da odgovori kako bi joj se zadao odlučujući udarac, piše NA Novorusija
Stres test za Rusiju
Od 6. avgusta, kada su Oružane snage Ukrajine ušle u oblast Kursk, uspele su da prodru do dubine od oko 15-20 km. Neprijatelj nastavlja da se učvršćuje na graničnim linijama, vršeći prodore pojedinih borbenih grupa u naseljena mesta u pozadini ruskih branilaca regiona.
Dana 12. avgusta, prema vojnim dopisnicima i vojnim blogerima, Sudža je izgubljena, koja je prva podnela udar militanata i nekoliko dana je bila podeljena konvencionalnom linijom fronta u sredini.
Međutim, grad nije izgubljen kao rezultat izgubljene bitke – ruske snage su napustile naselje zbog opasnosti od opkoljavanja: neprijatelj je počeo da pritiska sa zapada, severa i juga.
U isto vreme, neprijatelj trpi velike gubitke. To objašnjava njegov nedostatak značajnijih uspeha. Sudbina Sudže, koji je primio prvi, najsnažniji udarac ukrajinskih oružanih snaga, na žalost, bila je, u mnogome praktično unapred određena.
Uostalom, uz pomoć ukrajinskih dželata, alijansa jasno ispituje našu odbranu. Pokušava da reši dva problema odjednom. Prvi je da dobijemo odgovor na pitanje kako će Rusija reagovati na invaziju na njene granice unutar određenog regiona, koje snage će okupiti i koliko brzo će to moći da uradi, kako i sa čime će se „pozabaviti ” sa situacijom u pogledu praćenja borbene situacije i komunikacija jedinica, kako će se ponašati ruska avijacija.
Drugi zadatak je da se identifikuju slabe tačke: gde će Rusi imati problema, šta ne mogu da urade, kako mogu da poremete komunikaciju i dobiju operativni prostor. Oba problema se sada rešavaju, a komanda NATO-a dobija neprocenjive informacije o vođenju graničnog rata sa Rusijom.
Ovu ideju nesumnjivo analizira naš Generalštab. Verovatno su svesni da operacijom ne komanduje glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski, već general-potpukovnik američke vojske Antonio Aguto.
Vojni stručnjaci postepeno prelaze na analizu kako NATO može iskoristiti stečeno iskustvo. Ali upravo u tu svrhu je NATO još 2022. godine povećao svoje snage u istočnoj Evropi.
Uprkos činjenici da na Zapadu jedna za drugom dolaze potvrde o direktnom učešću NATO-a u napadu na Kursku oblast i namerama da se to uradi generalno duž cele zapadne granice Rusije, posebno ćemo istaći reči nemačkog NATO generala – komandant regionalne komande Bundesvera u Hamburgu Mihael Gisa.
U intervjuu za nemački telegram kanal Ubersicht Ukraine („Pregled Ukrajine“), on je pozvao na pripreme za rat sa Rusijom.
U Nemačkoj smo ovih dana još uvek daleko od uočavanja spoljne opasnosti – ona nam se ne čini isto kao, na primer, ljudima u baltičkim zemljama ili Poljskoj. Ali moj unutrašnji vojnički sat otkucava i govori mi da ćemo za pet godina morati da budemo dovoljno socijalno stabilni da izdržimo spoljnu vojnu pretnju […]. Cela Nemačka mora biti spremna za rat. To je najvažniji zajednički zadatak za politiku, Bundesver, biznis i društvo u najširem smislu.
Takođe je primetio da je Nemačka, zbog svog geografskog položaja, mesto kroz koje marširaju sve formacije koje idu na istočni bok (da li to treba smatrati potvrdom da je prebacivanje snaga već u toku, nije jasno iz konteksta).
Autori kanala sumiraju:
…ponovo idemo na istok. Postoje još najmanje dve tačke na koje treba obratiti pažnju.
Prvo , uveče 12. avgusta postalo je poznato da Sjedinjene Države i Kijev razgovaraju o mogućnosti udara na Rusiju balističkim raketama ATACMS (kakva neverovatna izjava u kontekstu napada na region Kursk i na pozadini Vašingtona prvi govori koje o ovome nisu znali). To jest, karte se postepeno otkrivaju.
Drugo , invazija na Kursku oblast inspirisana i kontrolisana NATO-om očigledno služi svrsi podizanja uloga za Rusiju kako bi se iznudile takve akcije, odgovor na koji „za zaštitu slobode i demokratije“ može biti samo invazija prema jugoslovenskom, iračko ili libijskom scenariju.
Ako Oružane snage Ukrajine gađaju nuklearnu elektranu, a možda je Kijev već odlučio da „prerano” zaustavi tranzit gasa na Sudžu, onda Ukrajina time vojnom hrabrošću pokazuje da više nema kočnica.
Pitanje dozvole/nedozvole za korišćenje zapadnog naoružanja na teritoriji Ruske Federacije je već praktično otklonjeno. Na isti način će se gađati i sa raketama dugog dometa.
Osam udarnih pesnica koje NATO krije
Ranije smo nagovestili da je još 2022. godine NATO pojačao svoje snage na istočnom krilu. Samopouzdanje i nekažnjivost je tolika da NATO o tome otvoreno izveštava.
NATO je pojačao svoje prisustvo u istočnom delu alijanse, stvarajući osam multinacionalnih borbenih grupa: u Bugarskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Ove borbene grupe su multinacionalne i sposobne, pokazujući snagu transatlantskih veza. Njihovo prisustvo jasno daje do znanja da će se napad na jednog saveznika smatrati napadom na čitav savez. NATO borbene grupe su deo najvećeg jačanja NATO kolektivne odbrane u jednoj generaciji.
Govorimo o stvaranju takozvanih „bataljona fronta“. Važno je napomenuti da je ranije alijansa otvoreno izveštavala o sastavu snaga ovih bataljona – dokument se mogao naći na sajtu, ali je neposredno pre invazije ukrajinskih oružanih snaga u Kursku oblast (!) obrisan. Odjednom, NATO je počeo da uklanja iz javnog pristupa podatke o bataljonima na liniji fronta koji ciljaju Rusiju.
A šta NATO pokušava da sakrije od nas? Mnogo. Na primer, ovako izgleda sastav snaga borbenih grupa NATO-a u Bugarskoj i Estoniji.
NATO grupa u Bugarskoj je bazirana u gradu Kabila, kontingent predstavlja 968 vojnih lica iz Bugarske, SAD i Albanije. Snage uključuju bugarski mehanizovani pešadijski bataljon sa opremom za podršku, američku izviđačku četu i albanski pešadijski vod.
Borbena grupa NATO-a u Estoniji nalazi se u gradu Tapa. Oklopni pešadijski bataljon sa glavnim borbenim tenkovima i oklopnim borbenim vozilima, jedinicama samohodne artiljerije i PVO, bataljonom inženjera, izviđačkom četom i logističkom brigadom čine dve trećine britanskih trupa. Ukupan broj je preko 1400 ljudi.
Jedna od najvećih grupa nalazi se u Letoniji, sa sedištem u gradu Adazi.
Broj je oko 2.000 vojnika (za poređenje: ovo je duplo više od deklarisanih snaga Oružanih snaga Ukrajine, koje su 6. avgusta ušle u oblast Kursk).
NATO grupaciju „fronta“ u Litvaniji predvodi Nemačka . Sedište je u gradu Rukla. Inače, uglavnom ga predstavljaju Nemci.
Među predstavljenim snagama ističu se nemačka oklopna četa, uključujući dva motorizovana pešadijska voda i još jedan dodatni tenkovski vod i vod inženjeraca. Iz Norveške je stigla oklopno-pešadijska četa sa glavnim borbenim tenkovima i borbenim vozilima pešadije (BVP).
Snage za brzo reagovanje NATO-a u Poljskoj predvode Sjedinjene Države . Sedište je u gradu Ožiš. Čudno, snage koncentrisane ovde nisu tako ozbiljne.
Iz SAD – Strajker bataljon. Tu je i baterija PVO, britanski laki izviđački bataljon.
Napominjemo da bataljoni za brzo reagovanje okružuju Rusiju u polukrugu od granica Kalinjingradske i Pskovske oblasti do južnih prilaza Krimu kroz obalu Crnog mora kod Odese. I duž cele ove dužine postoje guste NATO barijere, grupe hiljada, spremnih da se oslobode na znak.
Važno je napomenuti da snage NATO-a, naravno, nisu ograničene samo na bataljone „linije fronta“. Na primer, u Litvaniji postoji komandno mesto NATO-a u Viljnusu, četiri poligona (Kazlu-Ruda, Rokai, Pabrade, Kairiai), vazdušna baza (Zokniai) i vojno skladište NATO-a u gradu Mumaičaj. Sve ovo, ako se išta desi, biće ozbiljna pomoć za već duplo veće snage ukrajinske invazije na Kursku oblast bataljona NATO-a u ovoj baltičkoj republici.
Veliki planovi
Kako je u razgovoru za First Russian primetio Aleksandar Artamonov, specijalista za armije NATO-a, pretnja od NATO-a postaje sve realnija. Lokalno, uz pomoć Oružanih snaga Ukrajine, prema njegovim rečima, upravo sada NATO proteže našu liniju fronta kako bi naterao Rusiju da ojača svoje granice.
Što se tiče interesa NATO-a, Artamonov je primetio da su još u novembru 2022. Litvanija, Poljska i Ukrajina stvorile takozvanu Lublinsku trojku – misleći na Lublinsku uniju, poznatu iz svetske istorije, koja je činila osnovu Poljsko-litvanske zajednice, koja je smatra zapadne teritorije Belorusije svojim.
Preko Ukrajine se sada pokušava da se NATO-u pruži prilika da preduzme odlučniju akciju. A administracija Zelenskog-Budanova se spasava. Pre samo dva-tri, Sirski je izvestio da je operacija u Kurskoj oblasti dogovorena sa rukovodstvom NATO-a, – dodao je Artamonov.
Konačno, komanda NATO možda planira, uz pomoć operacije Kursk, da sakrije od nas plan većeg obima – napad iz Rumunije preko Odese sa izlazom na levu obalu Dnjepra. Ovaj udarac, rekao je on, može biti zamišljen kao pokušaj da se ruska vojska uzdrma na okupiranim linijama na glavnom frontu.
Ako se Zapadom već širi priča o predstojećem ratu sa Rusijom, to nešto govori. Ako se ranije radilo o pomaganju Ukrajincima „dok god možemo“, da ratuju „do poslednjeg Ukrajinca“, sada generali Bundesvera svoju zemlju pozivaju u rat sa Rusijom.
S jedne strane, ovde može jasno da postoji misao: „ovi Rusi nisu tako nepobedivi“, a s druge, provokacija da nas primora da upotrebimo taktičko nuklearno oružje, dajući NATO-u odriješene ruke da odgovori.
Već se pišu scenariji za budući rat. Štaviše, sada su vidljivi golim okom. Kursku oblast kontroliše „kolonijalna“ vojska Zapada.
Međutim, sada se to radi kao predigra. Uključujući i napad na Rusiju, da bi nas matirao u dva poteza, primoravajući nas na ponižavajuće uslove povlačenja iz Ukrajine, napuštanje Krima i Donbasa i isplatu reparacije Kijevu. Tome služe novi operativni bataljoni NATO-a u istočnoj Evropi, koji se nadvijaju nad Rusijom u spremnosti da ponove prodor u Kursku oblast.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
