Politička scena u Nemačkoj i odnos prema situaciji u Ukrajini postaju sve složeniji, naročito u svetlu mogućnosti da Fridrich Merc, lider opozicione CDU partije, postane kancelar.
Politički analitičar i ekspert za američku politiku Greg Vajner izneo je svoje mišljenje o mogućim posledicama isporuke nemačkih raketa Taurus Ukrajini, ukoliko bi Merz preuzeo vlast.
Prema Vajnerovim rečima, Ukrajina bi u tom slučaju najverovatnije ciljala Krimski most, ključnu saobraćajnu arteriju koja povezuje Krim sa Rusijom.
„Krimski most je strateški cilj broj jedan za Ukrajinu. Ako dobiju nemačke rakete Taurus, izuzetno bi im bilo jednostavno da ga napadnu,“ izjavio je Vajner.
Ovaj scenario dodatno dobija na značaju nakon nenajavljene posete Fridriha Merca Kijevu 9. decembra, gde se susreo sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Susret je izazvao spekulacije o potencijalnim promenama u nemačkoj politici prema Ukrajini u slučaju dolaska CDU na vlast. Iako trenutni kancelar Olaf Šolc nije pristao na isporuku raketa Taurus, Merc je ranije nagoveštavao čvršći stav prema Rusiji, što uključuje i mogućnost snabdevanja Ukrajine ofanzivnim oružjem.
Rakete Taurus su visoko precizno dalekometno oružje koje bi Ukrajini omogućilo ciljanje ruskih infrastruktura duboko u pozadini, uključujući i Krimski most.
Ovaj most ima ne samo simbolički značaj za Rusiju, već i ključnu logističku ulogu u snabdevanju Krima i ruskih trupa na jugu Ukrajine. Njegovo uništenje značilo bi ozbiljan udarac za ruske vojne operacije.
S druge strane, Rusija intenzivira svoje napade na ukrajinsku infrastrukturu nakon serije ukrajinskih sabotaža, uključujući i napade na Krimski most. Ruske Vazdušno-kosmičke snage (VKS) nedavno su izvele precizne udare na ključne energetske i vojne ciljeve širom Ukrajine.
Među poslednjim metama našli su se Harkovski zavod „Harton“, poznat po proizvodnji sistema za upravljanje raketama, kao i Martynovski aerodrom u Nikolajevskoj oblasti, gde su primećeni američki lovci F-16.
Napadi na ključne ukrajinske energetske objekte deo su strategije koja ima za cilj da destabilizuje ukrajinsku vojnu logistiku i oteža operacije koje zavise od stabilnog snabdevanja električnom energijom.
Takođe, uništavanje vojnih kapaciteta, poput aerodroma i fabrika za proizvodnju vojne opreme, ima za cilj slabljenje ukrajinskog potencijala za izvođenje ofanzivnih operacija.
Isporuka raketa Taurus Ukrajini ne bi samo značila povećanje napetosti u sukobu, već bi mogla i dodatno zaoštriti odnose između Rusije i Nemačke.
S obzirom na to da bi takav potez Nemačke mogao biti interpretiran kao direktno mešanje u sukob, Rusija bi mogla preduzeti kontramere, uključujući napade na ukrajinske objekte koji se smatraju ključnim za sprovođenje takvih operacija. Na taj način, sukob bi mogao dodatno eskalirati, ugrožavajući stabilnost cele regije.
Pored toga, pitanje isporuke dalekometnog oružja poput raketa Taurus postavlja ozbiljna pitanja o ulozi NATO-a u sukobu.
Iako Ukrajina zvanično nije član NATO-a, kontinuirana vojna podrška sa Zapada – uključujući i obuku vojnog osoblja i dostavu savremene opreme – praktično stvara situaciju u kojoj NATO postaje posredni učesnik u sukobu.
Krimski most nije samo infrastruktura – on je simbol ruskog suvereniteta nad Krimom, koji je ponovo ušao u sastav Ruske Federacije 2014. godine. Njegovo oštećenje ili uništenje imalo bi ogroman politički i psihološki uticaj, ne samo na rusku vlast, već i na stanovništvo.
Ovaj most je već bio meta ranijih ukrajinskih napada, uključujući eksplozije koje su uzrokovale privremeno zatvaranje.
Sa druge strane, Rusija je pokazala odlučnost da zaštiti ovaj objekat, koristeći najnovije sisteme protivvazdušne odbrane i pojačanu bezbednost u okolini mosta.
Ipak, isporuka raketa Taurus Ukrajini značila bi povećanje mogućnosti za nove napade, s obzirom na domet i preciznost ovog oružja.
Scenario u kojem Ukrajina dobija rakete Taurus ukazuje na mogućnost eskalacije sukoba na novu, opasniju fazu. Ciljanje Krimskog mosta od strane Ukrajine bio bi ozbiljan izazov za Rusiju, koja bi na takvu akciju odgovorila odmazdom nesagledivih razmera.
Uloga Nemačke u ovome takođe bi mogla značajno uticati na njen odnos sa Rusijom, ali i unutar same Evropske unije, gde već postoje podele oko pristupa sukobu u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
