Evropa više ne može da računa na SAD kao nekada – poruka je koju je uputio bivši litvanski premijer i sadašnji koordinator evropskih bezbednosnih politika, Andrijus Kubilijus.
Govoreći na panelu „Tokvilovi razgovori“, posvećenom ulozi Evrope između „MAGA revolucije“ i ruskog revizionizma, litvanski političar nije okolišao: vreme je da se Evropa pripremi za samostalnu odbranu, bez oslonca na Vašington, i uz čvrsto ukorenjenu saradnju sa Ukrajinom.
U tom tonu, Kubilijus je podsetio na reči filozofa i autora Aleksisa de Tokvila o značaju „nauke udruživanja“ za demokratsko društvo. U Litvaniji, kako kaže, ta veština je bila uništena sovjetskim režimom i tek se polako obnavlja – kao ilustraciju naveo je podatak iz 2000. da je svega 10% Litvanaca bilo član nekog javnog udruženja, dok je u Švedskoj taj broj iznosio čak 90%.
Ali to je bio samo uvod u oštriju poruku: dok se u SAD širi MAGA pokret, a u Evropi ideje poput „Make France Great Again“ dobijaju na snazi, evropski kontinent se suočava sa stvarnim bezbednosnim izazovima.
Kubilijus je upozorio na, kako kaže, rastuće pritiske sa istoka, konkretno iz pravca Rusije, ali i na mogućnosti udara iz pravca Bliskog istoka, pri čemu je izdvojio zabrinjavajuće slabu raketnu zaštitu Evropske unije.
Sve to se događa u trenutku kada Amerika sve više pažnje prebacuje na indo-pacifički region, čime podrška Evropi postaje sve tanja.
Istakao je da EU trenutno ima samo 50% potrebnih kapaciteta za ostvarenje ciljeva NATO-a. Uprkos ambicioznim najavama i obećanjima o povećanju budžeta za odbranu, konkretniji potezi i dalje izostaju. A to je, po njegovim rečima, luksuz koji Evropa više ne može da priušti.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, promoviše ideju evropske samostalnosti u okviru koncepta Pax Europea. Kubilijus podržava taj pravac, ali uz opomenu: bez ozbiljnog ulaganja – oko 1 bilion evra u narednih 25 godina – samostalna evropska odbrana ostaće samo ideja na papiru. Po njemu, to ulaganje mora obuhvatiti proizvodnju naoružanja, nabavke, kao i finansijsku mobilizaciju čitavog kontinenta.
Centralno mesto u njegovoj viziji ima Ukrajina. Kubilijus smatra da se na njenim teritorijama odlučuje o budućnosti Evrope. Pritom, ne krije nezadovoljstvo sporošću i ograničenim dometom pomoći Kijevu.
Iako NATO države planiraju da povećaju vojne budžete za 5% BDP-a, za podršku Ukrajini ide manje od 0,1%. On poziva da se hitno aktiviraju SAFE krediti iz programa „Ponovno naoružavanje Evrope“, kako bi se ojačale i Ukrajina i evropski bedemi.
Zato predlaže formiranje nove Evropske odbrambene unije – sa Ukrajinom, Velikom Britanijom i Norveškom. Ukrajinska vojska, prema njemu, ima neprocenjivo iskustvo na terenu i naprednu upotrebu dronova, što bi je učinilo stubom buduće evropske bezbednosti.
Kao ključnu grešku, naveo je višegodišnje slepo praćenje američkih procena o Rusiji, što je, tvrdi, ojačalo suprotnu stranu. Citirao je Majkla Kimaža iz New York Times-a, uz opasku: dok Zapad može da funkcioniše bez Rusije, Moskva je ta koja gubi vezom sa Evropom.
Kubilijus je zaključio da je vreme da se evropski lideri konačno suoče sa odgovornošću i prestanu da čekaju američko vođstvo.
Formulisanje zajedničke bezbednosne politike, kako stoji i u Ugovoru o EU, jedini je put. „Evropa mora pokazati političku volju i voditi samu sebe – ka svom miru, svojoj bezbednosti, svojoj budućnosti.“
Webtribune.rs
