Naslovnica IZA OGLEDALA Kriza u EU ima mnogo uzastopnih podudarnosti sa istorijom raspada Rima

Kriza u EU ima mnogo uzastopnih podudarnosti sa istorijom raspada Rima

Evropa je u padu slično padu Rimskog carstva, piše Daniel Ekert u nemačkom listu „Die Welt“. Prema njegovim rečima, istorija raspada Rima ima mnogo uzastopnih podudarnosti, sa krizom koja se razvija u Evropskoj uniji.

Autor je prvim znakom nazvao period inflacije, koja je pogodila prethodno stabilnu valutu. U Rimskom carstvu novac nije depresirao oko dva i po veka, ali je onda devalvacija okrenula društveni poredak naglavačke.

„Devalvacija novca počela je u drugom veku nove ere, skoro odmah nakon pandemije. Pre toga je rimska valuta „denarijum“ bila veoma stabilna, vekovima“, objasnio je autor.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Ekert smatra da je pandemija drugi faktor – „Antoninova kuga“ je besnela u Rimskom carstvu pre perioda inflacije.

„Kako je tačno kuga uticala na razvoj cena u carstvu, teško je utvrditi koliko i broj žrtava. Prema izveštajima, svaki deseti stanovnik umro je u urbanim centrima carstva, a vojska je dodatno istrebila deo populacije u svojim poljskim logorima. Nema sumnje, da monetarni i ekonomski poredak više nije bio isti nakon kuge, a političari su sve više pokušavali da regulišu cene“, rekao je on.

Uz to, državna kontrola tržišta dovela je do još većeg zaoštravanja krize. Na primer, određivane su maksimalne cene žitarica koje su bile ispod tržišnih, što je dovelo do smanjenja ponude, i zastoja u trgovini između gradova i pokrajina.

Vraćajući se na trenutni ekonomski pad Evrope, Ekert je naglasio da kontinent takođe bolno zavisi od slobodnog kretanja robe i novca, čemu nisu pomogle sankcije, ili zatvaranje granica tokom pandemije koronavirusa.

„Nemačka je dva puta patila od dve krize koje se preklapaju, jer je, kao zemlja izvoznica, više zavisna od sigurnih trgovinskih puteva, od gotovo bilo koje druge zemlje. Kao i u Rimskom carstvu pre 2000 godina, nemački prosperitet je u velikoj meri posledica slobodnog kretanja roba i usluga, dok poremećaji u snabdevanju, kao i drugi poremećaji, usporavaju prosperitet“, primetio je autor.

Zapadne zemlje suočene su sa rastom cena energenata i naletom inflacije, zbog uvođenja sankcija Moskvi i politike napuštanja ruskog goriva.

U kontekstu poskupljenja goriva, pre svega gasa, industrija u Evropi je u velikoj meri izgubila svoje konkurentske prednosti, što se odrazilo i na druge sektore privrede. Takođe, Sjedinjene Države i evropske zemlje, suočavaju se sa rekordnom inflacijom u poslednjih nekoliko decenija.

Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte 

Webtribune.rs