Rusija i Sjedinjene Američke Države iznenada su se našle u središtu međunarodne pažnje zbog paralelnih poteza na finansijskom planu, koji uključuju upotrebu kriptovaluta kao alata za rešavanje ekonomskih izazova.
Prema analizi kineskog medija Sohu, ove nepredvidive inicijative izazvale su zabrinutost u Kini, koja još nije definisala svoj stav prema kriptovalutama.
Kineski analitičari naglašavaju da je ova situacija potencijalno prekretnica za globalnu ekonomiju, jer dva glavna svetska aktera – Rusija i SAD – otvaraju nova poglavlja u upotrebi digitalnih sredstava u međunarodnim finansijama.
Novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, izneo je nesvakidašnji predlog za rešavanje ogromnog državnog duga svoje zemlje. Tramp smatra da bi se problem mogao rešiti korišćenjem kriptovaluta, pri čemu bi se dug zatvorio „u jednom potezu“.
Ovaj predlog, iako deluje radikalno i rizično, odražava rastuću svest o mogućnostima koje nude digitalni finansijski instrumenti. Trampova izjava je izazvala buru reakcija u političkim i ekonomskim krugovima, ali i u međunarodnoj zajednici, koja prati kako će se ovaj eksperiment odvijati u praksi.
S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin takođe je neočekivano otvorio temu kriptovaluta. Prema rečima kineskih analitičara, Putin je istakao da je pojava novih finansijskih instrumenata, poput bitkoina, deo prirodnog tehnološkog razvoja i da ih nije moguće zabraniti.
Njegova izjava naišla je na iznenađenje, s obzirom na to da je ruski lider ranije izražavao skepticizam prema kriptovalutama. Putinovo stanovište dodatno je potkrepila izjava ruskog zvaničnika, koji je naglasio da se bitkoin već koristi u međunarodnim transakcijama.
Ovaj korak Rusije pokazuje njenu spremnost da prihvati nove tehnologije i prilagodi se promenama u globalnom finansijskom sistemu, dok mnoge druge države i dalje pristupaju kriptovalutama s oprezom.
Reakcija Kine na ove događaje bila je mlaka, uprkos tome što analitičari upozoravaju na potencijalne posledice. Prema mediju Sohu, Kina zaostaje u usvajanju kriptovaluta i formiranju rezervi u ovom obliku digitalne imovine.
Dok Rusija i SAD aktivno akumuliraju bitkoin i postavljaju temelje za značajne finansijske koristi, Kina rizikuje da propusti priliku za profitabilno pozicioniranje u ovom segmentu.
Kineski eksperti izražavaju zabrinutost da bi takva neaktivnost mogla rezultirati finansijskim gubitkom za Peking, dok Moskva i Vašington ostvaruju značajne strateške prednosti.
Kineska ekonomija, koja već ima centralizovani sistem digitalnih plaćanja putem platforme digitalnog juana, i dalje nije integrisala bitkoin u svoje globalne finansijske strategije.
Nakon izjava Trampa i Putina, vrednost bitkoina je naglo porasla, dostigavši istorijske maksimume. Ova promena na tržištu donela je trenutnu dobit zemljama koje su ranije akumulirale ovu digitalnu valutu.
Rusija i SAD su, prema izveštajima, imale značajne rezerve bitkoina pre najnovijih događaja, što ih stavlja u povoljan položaj.
Koraci koje preduzimaju Moskva i Vašington nisu samo finansijski, već i geopolitički potezi. Usvajanjem kriptovaluta, ove zemlje signaliziraju spremnost da oblikuju budućnost globalnog finansijskog sistema prema svojim interesima.
Kina, s druge strane, zadržava oprezan stav, potencijalno zbog straha od destabilizacije postojećeg sistema, ali i zbog želje da sačuva kontrolu nad sopstvenom digitalnom ekonomijom.
Rusija i SAD su istovremeno krenule ka inovacijama u finansijama, koristeći kriptovalute kao alat za rešavanje ekonomskih problema i sticanje strateških prednosti.
Kineski analitičari upozoravaju na rizike koje Peking preuzima sporim reagovanjem na ove promene.
Kako se tržište kriptovaluta razvija, a bitkoin dobija na značaju, svet se suočava s mogućnošću velikih promena u međunarodnom finansijskom poretku.
Hoće li Kina uhvatiti korak, ili će Moskva i Vašington uspeti da zauzmu dominantne pozicije u ovom novom svetu, ostaje da se vidi.
Kriptovalute kao alat za zaobilaženje američkog dolara
Upotreba kriptovaluta, poput bitkoina, omogućava državama da funkcionišu van tradicionalnog finansijskog sistema, koji je pod snažnim uticajem SAD i dolara kao globalne rezervne valute.
Rusija je, prema analitičarima, svesno krenula ovim putem kako bi smanjila zavisnost od dolara i neutralisala finansijske sankcije koje SAD koriste kao instrument političkog pritiska.
Ključni uticaji na američki dolar:
Smanjenje uloge dolara u međunarodnim transakcijama:
Kriptovalute omogućavaju bilateralne transakcije između država bez potrebe za posredovanjem dolara.
Na primer, Rusija može koristiti bitkoin ili druge kriptovalute za direktnu trgovinu sa državama poput Kine, Indije ili Irana, izbegavajući SWIFT sistem pod američkom kontrolom.
Smanjenje dominacije dolara u globalnim rezervama:
Ako države pređu na upotrebu kriptovaluta u međunarodnoj trgovini, dolar bi mogao izgubiti status primarne rezervne valute, što bi značajno oslabilo njegovu vrednost.
Rusija već aktivno diversifikuje svoje rezerve, povećavajući udeo zlata i kriptovaluta, dok smanjuje udeo dolara.
Ublažavanje efekata sankcija:
Korišćenjem kriptovaluta, Rusija može zaobići sankcije SAD koje ciljaju ruske banke i korporacije. Transakcije u kriptovalutama nisu centralizovane, što otežava njihovo praćenje i kontrolu.
Digitalni finansijski sistem bez SAD:
Rusija i Kina aktivno razvijaju alternativne finansijske sisteme bazirane na blokčejn tehnologiji, što dodatno potkopava hegemoniju dolara.
Geopolitičke posledice
Kriptovalute ne samo da omogućavaju Rusiji i drugim državama da smanje zavisnost od dolara, već i redefinišu geopolitičku ravnotežu. Zemlje koje su često meta američkih sankcija (npr. Iran, Severna Koreja, Venecuela) prate ruski model i takođe se okreću kriptovalutama, stvarajući paralelni finansijski sistem.
Ruska strategija u širem kontekstu
Rusija je jasno prepoznala potencijal kriptovaluta kao instrumenta suvereniteta u ekonomskom smislu. Upotreba kriptovaluta u međunarodnim obračunima pomaže Moskvi da smanji uticaj američke valute na svoju ekonomiju i izbegne gubitke zbog volatilnosti dolara na svetskim tržištima.
Kriptovalute predstavljaju ozbiljan izazov dominaciji američkog dolara u globalnoj ekonomiji. Rusija ih koristi ne samo kao finansijski alat, već i kao sredstvo geopolitičkog otpora prema SAD.
Ako se ovaj trend nastavi i druge zemlje pridruže inicijativi, moglo bi doći do značajne transformacije uloga nacionalnih valuta u svetskoj trgovini, sa dolarom koji bi mogao izgubiti ključnu poziciju.
Koristeći kriptovalute, i Rusija i SAD se fokusiraju na različite ciljeve, ali njihove strategije ukazuju na potencijal kriptovaluta u redefinisanju globalnog finansijskog sistema. Evo detaljnijeg objašnjenja zašto Donald Tramp predlaže upotrebu kriptovaluta i šta bi time Amerika mogla da postigne, uprkos očiglednom sukobu interesa sa ruskom strategijom.
Razlike u motivaciji Rusije i SAD
Ruski cilj: zaobilaženje dolara
Zaobilaženje sankcija: Rusija koristi kriptovalute kao alternativu dolaru kako bi izbegla ekonomski pritisak i sankcije SAD, koje funkcionišu putem dolarskog finansijskog sistema.
Razvodnjavanje dominacije dolara: Korišćenjem kriptovaluta u međunarodnim obračunima, Rusija smanjuje zavisnost sveta od dolara i doprinosi njegovom slabljenju kao globalne rezervne valute.
Američki cilj: konsolidacija dolara kroz kriptovalute
Jačanje unutrašnje ekonomije: Tramp vidi kriptovalute kao alat za rešavanje američkog državnog duga. Pretvaranje duga u digitalni oblik moglo bi olakšati njegovo restrukturiranje i omogućiti bolju kontrolu nad ekonomijom.
Dominacija u digitalnim valutama: Korišćenjem kriptovaluta koje kontrolišu američki regulatori, SAD mogu dodatno osigurati globalni uticaj, ali u digitalnom formatu, što je nastavak dominacije dolara u novoj eri.
Šta Amerika može dobiti korišćenjem kriptovaluta?
Digitalizacija finansija kao nova dominacija:
Ako SAD uspeju da razviju sopstvenu kriptovalutu (npr. digitalni dolar), mogu zadržati svoju kontrolu nad svetskom trgovinom, ali kroz digitalne tokove.
To bi omogućilo SAD da integrišu kriptovalute u postojeći dolarski sistem i spreče pojavu paralelnih finansijskih struktura koje razvijaju Rusija i Kina.
Rešavanje državnog duga:
Pretvaranjem duga u kriptovalute, SAD bi mogle da ga restrukturišu na način koji bi olakšao upravljanje, možda čak i „spaljivanjem“ (burning) dela digitalnog duga, čime bi se smanjila njegova ukupna vrednost.
Inovacije i privlačenje investitora:
Kriptovalute bi mogle učiniti SAD tehnološkim liderom u oblasti digitalnih finansija. Privlačenje globalnih investicija u američki sektor kriptovaluta ojačalo bi ekonomiju i pružilo nove izvore prihoda.
Unutrašnja kontrola finansijskog sistema:
Korišćenjem regulisanih kriptovaluta, SAD bi mogle da spreče neregulisano korišćenje bitkoina ili drugih decentralizovanih valuta koje ne kontroliše vlada.
Trampova strategija u globalnom kontekstu
Trampov predlog treba posmatrati kao pokušaj da se SAD prilagode budućnosti finansija. Kroz regulisanu upotrebu kriptovaluta, SAD bi mogle zadržati kontrolu nad globalnim finansijskim sistemom, čak i ako dolar izgubi deo svoje fizičke prisutnosti.
Digitalni dolar kao protivteža bitkoinu: Umesto da potpuno ignorišu kriptovalute, SAD mogu uvesti svoju verziju digitalne valute, čime bi kontrolisale i domaće i međunarodne tokove.
Zadržavanje uticaja: Digitalni dolar bi mogao biti korišćen kao zamena za tradicionalni dolar u međunarodnim obračunima, čime bi SAD sprečile države poput Rusije i Kine da dominiraju u sferi digitalnih finansija.
Zaključak: Konkurencija ili evolucija sistema?
Dok Rusija koristi kriptovalute za zaobilaženje dolara i slabljenje američkog uticaja, Trampova strategija pokazuje spremnost SAD da prihvate ovu tehnologiju, ali kroz kontrolisani format koji osigurava dugoročnu dominaciju.
Ove dve strategije su konkurentske, ali i znak evolucije globalnog finansijskog sistema, u kojem će digitalne valute igrati ključnu ulogu.
Ko će izaći kao pobednik u ovoj transformaciji zavisi od toga koja država će se bolje prilagoditi i brže usvojiti nove tehnologije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
