Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov izjavio je da Kijev neće poći na „vojni povratak“ Krima zbog straha od velikog broja žrtava, posebno među civilnim stanovništvom.
„Da danas imamo mogućnost da umemo te teritorije (Krim) možda bismo to i uradili. Mi shvatamo da bi to mogle biti ogromne žrtve, pre svega među civilnim stanovništvom. Ne možemo ići tim putem, ostaje diplomatski put koji razrađujemo“, rekao je on u intervjuu za radio „Novo vreme“.
On je dodao da u savremenom svetu, kada postoji takvo naoružanje, broj žrtava eksponencijalno raste.
[adsenseyu1]
Prema njegovim rečima, „bez obzira koliko je svojevremeno bilo okupacija baltičkih zemalja i drugih, oni se vraćaju trenutku kada bi se trebalo da se vrate“ i dodao da će se Krim „definitivno vratiti u Ukrajinu“.
Danilov je ranije rekao da se Kijev „vrlo vrlo snažno“ priprema za ofanzivu Rusije velikih razmera i da će ukrajinske vlasti znati šta u tom slučaju treba da urade.
Situacija na Krimu
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
[adsenseyu4]
Rukovodstvo Rusije mnogo puta je izjavljivalo da nema govora o tome da je Sovjetski Savez okupirao baltičke zemlje 1940. godine. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije smatra da je pristupanje baltičkih država SSSR-u bilo u skladu sa normama međunarodnog prava tog vremena.
Ministarstvo ističe da je termin „okupacija“ neprimeren, jer između SSSR-a i baltičkih država nije bilo borbenih dejstava, a trupe su bile raspoređene na ugovorenoj osnovi i uz izričitu saglasnost tadašnjih vlasti ovih zemalja.
Osim toga, u Letoniji, Litvaniji i Estoniji je dok su bile u sastavu Sovjetskog Saveza (osim u doba nemačke okupacije za vreme Drugog svetskog rata) na čelu bile nacionalni organi vlasti.
Konačno otkriveno zašto je Hruščov Ukrajini dao Krim
Sergej Hruščov, sin nekadašnjeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova, rekao je da je odluka da se Krim 1954. preda Ukrajini bila ekonomska odluka.
[adsenseyu1]
– Moj otac je Ukrajini dao Krim zato što je on naslonjen na Ukrajinu. Kada su počeli da vode računa o ekonomiji i da kopaju kanal, koji je sada nažalost zatrpan, Državna planska komisija je smatrala da bi bilo bolje da se sve vodi pod jednim pravnim licem pa su Krim dali Ukrajini, kao i mnoge druge regione – rekao je Hruščov televiziji 112 Ukrajina, prenela je agencija RIA Novosti.
Prema njegovim rečima, u toj odluci nije bilo „politike“, kao ni „pokušaja da se odobrovolji ukrajinska birokratija“ ni „poklona“ njegovoj majci.
– To je bila ispravna odluka. Krim je počeo da se podiže, zasađeno je mnogo vinograda – rekao je Hruščov.
Krim je 19. februara 1954. odlukom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR predat Ukrajinskoj SSR.
Deo Ukrajine je ostao posle raspada SSSR, a pripojen je Rusiji posle referenduma 2014.
