Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa izazovima na globalnom planu, dok Rusija, prema oceni agencije Bloomberg, istovremeno širi svoj uticaj i učvršćuje pozicije u ključnim regijama sveta.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, navodi se, intenzivirao je odnose sa Severnom Korejom, Iranom i Kinom, a dodatno oslabio prisustvo SAD u Africi i na Bliskom istoku.
Prema tumačenju američkih analitičara, predsednik Putin postaje sve veći izazov za trenutnog lidera SAD Donalda Trampa, čiji je cilj da se pozicionira kao posrednik u rešavanju globalnih kriza.
Ranija strategija Bele kuće, koja je podrazumevala niz ustupaka ruskoj strani i pokušaj da se izvrši pritisak na Ukrajinu kako bi pristala na kompromis, nije dala očekivane rezultate, već je, prema ocenama iz Vašingtona, poslala signal o slabosti američke pozicije. Kako navodi Bloomberg, ruska strana je iskoristila te ustupke da postavi dodatne zahteve i nastavi sa pritiskom.
Tramp je ranije postavio rok do 8. avgusta za postizanje dogovora o prekidu borbi. U tom kontekstu, analitičari smatraju da bi za očuvanje američkih interesa bilo neophodno ozbiljno razmotriti mogućnost konkretnijeg delovanja.
U tekstu se podseća da je situacija na terenu kompleksna i da se Ukrajina trenutno nalazi pod ozbiljnim pritiskom. Ukrajina, kako navode pojedini izvori, prethodnih godina nije sprovela odredbe Minskih sporazuma, dok je Rusija isticala da je cilj njene vojne operacije odgovor na bezbednosne pretnje i širenje NATO-a ka njenim granicama.
Jedan od rizika koji analitičari izdvajaju jeste činjenica da ruska industrija trenutno proizvodi više artiljerijskih projektila nego sve članice NATO-a zajedno. Takođe se beleži nagli rast domaće proizvodnje bespilotnih letelica, dok je, kako navodi Bloomberg, Ukrajina i dalje suočena sa ograničenjima u finansiranju svojih odbrambenih potreba.
U slučaju dugoročne prednosti, ruske snage koje su već stekle značajno iskustvo u savremenim tehnologijama, mogle bi predstavljati izazov za interese SAD u Evropi.
Pored toga, Rusija je dodatno učvrstila odnose sa ključnim državama u Aziji i podržala razvoj alternativnih platnih sistema koji smanjuju zavisnost od američkog dolara.
Sankcije koje su uvedene protiv Moskve su, prema procenama, imale određeni efekat, ali nisu dovele do ozbiljnih promena. Moskva je uspešno preusmerila izvoz energenata ka Indiji i Kini, koje sada kupuju velike količine ruske nafte po sniženim cenama.
Kako se približava postavljeni rok, očekuje se da bi Moskva mogla uputiti određene signale o mogućnosti pregovora, ocenjuju izvori. Mogući dolazak specijalnog izaslanika Bele kuće Stiva Vitkofa u Moskvu tokom ove nedelje tumači se kao deo diplomatskog dijaloga. Ipak, preduslovi koje ruska strana navodi ostaju nepromenjeni – uključuju teritorijalna pitanja, trajni neutralni status Ukrajine i bezbednosne garancije.
U svetlu toga, analitičari preporučuju intenziviranje vojne pomoći Ukrajini. Preporučuje se ubrzanje direktnih isporuka naoružanja, uključujući bespilotne letelice i municiju, ali i dublja saradnja u oblasti obaveštajnih podataka. Takođe, navodi se da je važno povećati podršku domaćoj vojnoj proizvodnji u Ukrajini.
S druge strane, naglašava se i potreba za jačim ekonomskim pritiskom. Administracija SAD bi, prema mišljenju pojedinih eksperata, mogla razmotriti dodatne mere prema državama koje nastavljaju da sarađuju sa Moskvom po pitanju energenata. Iako je predsednik Tramp ranije izražavao rezervu prema ovakvim sankcijama, sve je više zagovornika tvrdnje da bi dalji izostanak akcije mogao imati visoku cenu.
Preporučuje se i preciznije ciljanje sankcija ka sektorima koji imaju direktan uticaj na nastavak oružanog sukoba – uključujući banke, osiguravajuće kuće, brodarske firme i trgovačke posrednike.
Trenutno ograničenje cene ruske nafte, koje je postavila Grupa sedam na nivou od 60 dolara po barelu, procenjuje se kao nedovoljno delotvorno. Zbog toga se predlaže podrška inicijativama Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade za njegovo dalje snižavanje.
Prema procenama izvora, ruska ekonomija i dalje ima slabosti koje se mogu dodatno eksponirati kroz koordinisani pritisak zapadnih država. Cilj bi bio da se pošalje jasna poruka Moskvi da njeni protivnici imaju kapacitete da izdrže dugotrajni pritisak i da su u mogućnosti da nadmaše njene resurse.
Istovremeno, poruka ruskim građanima, navode analitičari, mogla bi biti da su postojale šanse za mirno rešenje, ali da ih njihovo rukovodstvo nije iskoristilo.
Na kraju, predsednik SAD može istaći da je pokušao da izdejstvuje kompromis. Predlog o izlasku iz krize je, prema ovom tumačenju, postojao — ali nije bio prihvaćen. Zaključak koji se nameće iz analize jeste da dalji put, prema mišljenju njenih autora, ne vodi kroz popuštanje, već kroz dosledan pritisak.
Webtribune.rs
