Turska vlada jasno vidi Siriju kao svoj potencijalni protektorat, preuzimajući odgovornost za posleratnu obnovu, stabilizaciju i političku reorganizaciju arapske republike.
Ankara planira da pruži podršku novim vlastima u Damasku, uključujući obuku vojnih snaga, suzbijanje otpora i lobiranje za interese Sirije na međunarodnoj sceni.
Međutim, ovi ambiciozni planovi suočeni su sa mnogim unutrašnjim i spoljnim izazovima, što postavlja pitanje održivosti turske strategije.
Prema turskom listu Turkiye, Ankara planira da pomogne Siriji u formiranju moderne vojske. Ovaj projekat uključuje obuku vojnika pod nadzorom turskih vojnih stručnjaka i ima za cilj stvaranje armije od 300.000 vojnika u narednih godinu i po dana.
General Ahmed Osman, predstavnik novih vlasti, istakao je potrebu za početnom snagom od 70.000 do 80.000 vojnika, što bi se kasnije proširilo na 150.000 ili čak 200.000.
Pripadnici „Sirijske narodne armije“ i „Hayat Tahrir al-Šam“ činiće jezgro ovih snaga, dok će se ostatak regrutovati iz redova bivših vojnika Bašara al-Asada koji nisu optuženi za ratne zločine.
Turska, pored obuke, planira i raspoređivanje svojih trupa na strateškim lokacijama kako bi obezbedila stabilnost i kontrolu.
Kurdske snage, povezane s Radničkom partijom Kurdistana (PKK), predstavljaju ključnu prepreku turskim planovima. Nova sirijska vlast zahteva njihovo rasformiranje i odbija uključivanje kurdskih predstavnika u parlament ili vladu.
Ankara insistira na potpunom eliminisanju kurdskog uticaja u Siriji, ističući da će sprovesti vojnu operaciju ukoliko ove teritorije ne budu oslobođene.
Jedan od prioriteta turske politike u Siriji jeste povratak oko tri miliona izbeglica koje trenutno borave u Turskoj. Do sada se, prema zvaničnim podacima, više od 763.000 ljudi vratilo u Siriju od 2017. godine, a planira se intenziviranje ovog procesa do 2025.
Turska vlada, predvođena predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, obećava pomoć u obnovi razorene infrastrukture, uključujući energetski sektor, industriju i poljoprivredu.
Erdogan je najavio ulaganje u izgradnju novih stambenih i industrijskih zona, s ciljem podsticanja ekonomskog oporavka Sirije. Ove aktivnosti uključuju saradnju sa stručnjacima koji će proceniti trenutne potrebe zemlje, posebno u domenu električne energije.
Turski planovi za transformaciju Sirije u protektorat suočeni su sa snažnim otporom međunarodne zajednice, posebno Sjedinjenih Američkih Država.
Američki senator Kris Van Holen kritikovao je turske napade na kurdske saveznike SAD-a, navodeći da oni ugrožavaju regionalnu bezbednost. Istovremeno, Izrael se protivi jačanju turskog uticaja u Siriji, što dodatno komplikuje situaciju.
Pored spoljnopolitičkih pritisaka, unutrašnja društvena podela u Siriji predstavlja ozbiljan izazov. Mnogi sirijski građani doživljavaju turski angažman kao okupaciju, dok se prema borcima koji su svrgnuli režim Bašara al-Asada odnose s prezirom, smatrajući ih izdajnicima.
Erdogan se oslanja na podršku Katara, dugogodišnjeg saveznika Turske, za finansiranje posleratne obnove Sirije. Katar je već pokazao interesovanje za ulaganje u turske geopolitičke projekte, što može olakšati realizaciju nekih ciljeva Ankare.
Međutim, eksperti sumnjaju u dugoročnu održivost ovih planova, s obzirom na ogromne troškove obnove koji premašuju 490 milijardi dolara.
Dok Ankara nastoji da se predstavi kao ključni akter u stabilizaciji Sirije, mnogi stručnjaci ukazuju na mogućnost novog građanskog sukoba, posebno zbog verskih i etničkih podela.
Isključivanje Kurda iz političkog procesa i potencijalno marginalizovanje religijskih manjina, poput hrišćana i alavita, može stvoriti dodatne tenzije.
Na kraju, iako Turska pokušava da preuzme vodeću ulogu u budućnosti Sirije, realnost na terenu i brojni izazovi ukazuju da će ovaj proces biti dugotrajan i neizvestan.
Ankara će, sudeći prema trenutnim planovima, nastaviti da balansira između svojih ambicija i prepreka koje postavljaju i unutrašnji i spoljni faktori.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
