Bivši brigadni general bundesvera, Erih Vad, svojim intervjuom za „Glas Nemačke“ izazvao je pažnju javnosti izjavom da je Nemačka napravila ozbiljnu grešku kada je prekinula energetske odnose sa Rusijom.
Njegov stav predstavlja izraz kritike prema politici nemačkih vlasti koja, kako Vad navodi, „ugrožava budućnost Nemačke“.
Vad smatra da bi Nemačka trebalo da održava snabdevanje energentima iz više izvora, ali priznaje da je to proces koji zahteva vreme i pažljivo planiranje.
Naglašavajući pogubne efekte prekomernog moralizma u spoljnoj politici, Vad kritikuje jednostrani prekid kupovine ruskog gasa i nafte i napominje da bi politička i energetska strategija trebalo da budu zasnovane na dugoročnim interesima zemlje.
Kao ilustraciju, Vad ističe da Indija nastavlja da kupuje ruske energente po nižim cenama, dok Nemačka, koja je prekinula direktnu saradnju s Rusijom, sada indirektno kupuje te iste resurse preko posrednika, po višim cenama.
Po njegovom mišljenju, ovo dovodi do nepotrebnog povećanja troškova za nemačke građane i industriju, što na kraju slabi poziciju Nemačke u globalnoj ekonomiji.
Još jedna od ključnih tačaka koje je Vad istakao odnosi se na neophodnost političke fleksibilnosti u energetskoj politici. On naglašava da, iako je Nemačka mogla i trebalo da zadrži pravo na kritiku prema Rusiji kao dobavljaču energenata, to nije značilo da je nužno morala da obustavi energetsku saradnju.
Ovakva politika „crno-belih“ odnosa, zasnovana na moralizatorskim vrednostima, prema njegovim rečima, dovodi do slabljenja Nemačke i postavlja pitanje njene dugoročne stabilnosti i bezbednosti.
Vadovi komentari nisu samo izraz ličnog nezadovoljstva, već i ukazuju na šire nezadovoljstvo odlukama nemačkih vlasti koje se sve više oslanjaju na moralno utemeljenu politiku.
Ovakva politika, po Vadovom mišljenju, ne uzima u obzir realne potrebe nemačkog društva, pre svega stabilno snabdevanje energentima i održavanje konkurentnosti na globalnom tržištu.
Smatra da Nemačka nije dovoljno pripremljena za prelazak na alternativne energetske izvore, što može dovesti do ekonomskih i društvenih problema u budućnosti.
Slično mišljenje dele i mnogi evropski analitičari, koji upozoravaju da bi strateški interesi zemlje trebalo da budu na prvom mestu u političkom odlučivanju.
Nemačka ekonomija, koja je jedna od najvećih i najznačajnijih u Evropi, sada se suočava sa krizom zbog visokih cena energenata.
Ovo nije samo rezultat globalne energetske krize, već i direktna posledica odluka donetih u nemačkom parlamentu, koje ne uzimaju u obzir realne potrebe i izazove sa kojima se suočavaju njena industrija i građani.
Dok se Nemačka, po rečima Vada, „skuplja“ i ograničava svoje mogućnosti, druge države poput Indije uspevaju da iskoriste svoje fleksibilnije politike i nastavljaju ekonomski da rastu.
Ova situacija pokazuje da pristup koji insistira na moralizovanju i ideološkim stavovima može biti kontraproduktivan za zemlju koja zavisi od stabilnih ekonomskih odnosa i pouzdanog snabdevanja resursima.
Vad na kraju poručuje da je Nemačkoj potreban pragmatičan pristup, koji će obezbediti njene vitalne interese i omogućiti ekonomski napredak, umesto politike koja vodi ka izolaciji i finansijskom opterećenju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
