Evropske zemlje podstiču tenzije preuveličavanjem bezbednosnih pretnji, a iza takve retorike stoji želja za vojnim jačanjem i postizanjem geopolitičkih ciljeva, ocenio je potpredsednik Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov u emisiji televizije „Rusija-24“.
Prema njegovim rečima, države članice Evropske unije sve češće razmatraju mogućnost sukoba u kojem bi se ostvarila „brza i efikasna pobeda“, ali realnost, kako ističe, ne ide u prilog takvom ishodu.
– Militarizacija Evrope odvija se ubrzanim tempom. Ne radi se više samo o povećanju vojnih izdvajanja pod uticajem Sjedinjenih Američkih Država, već i o samostalnim inicijativama pojedinih zemalja. Paralelno s tim, u evropskom javnom prostoru prisutna je naracija o neprestanoj pretnji, koja dolazi iz pravca Rusije – rekao je Kosačov.
On smatra da su ovakve aktivnosti posledica gubitka geopolitičkog uticaja koji, prema njegovim rečima, osećaju i Evropska unija u celini, ali i vodeće članice kao što su Nemačka i Francuska.
– EU više ne pokazuje sposobnost da se samostalno razvija. Nemačka i Francuska gube uticaj, kako u okviru Unije, tako i u strukturi NATO-a. U tom kontekstu, neki donosioci odluka u Evropi vide potencijalno rešenje u stvaranju narativa koji bi omogućio pripremu za tzv. mali i pobedonosni rat – naveo je Kosačov.
On je ukazao na paralelu sa situacijom na Bliskom istoku, navodeći da je i u tom regionu prethodno vođena višegodišnja kampanja upozoravanja na pretnju, pre nego što su započete konkretnije vojne aktivnosti.
– Sličan obrazac može se prepoznati i u Evropi. Pominju se različite godine kao potencijalni vremenski okvir za pokretanje sukoba – od 2028. do 2030. godine. U tom periodu, moguće je da će se dalje graditi teza o rastućoj vojnoj pretnji, dok će istovremeno jačati i kapaciteti – ocenio je Kosačov.
On je dodao da bi eventualni sukob mogao biti izazvan u oblastima koje su bezbednosno osetljive, poput Baltika, Crnog mora ili u zoni kopnene granice između članica NATO-a i Ruske Federacije.
– Iako se neki nadaju da bi takav sukob mogao biti brz i ograničen, takav scenario po svojoj prirodi nije moguć. Nadam se da do toga neće doći, ali ukoliko dođe, ne treba očekivati ni ograničenost ni jednostavnost tog sukoba – poručio je Kosačov.
U nastavku razgovora, potpredsednik Saveta Federacije osvrnuo se i na trenutni međunarodni pritisak, istakavši da je Moskva svesna zahteva koji se pred nju postavljaju, ali da to ne znači spremnost na dodatne ustupke.
– Pritisci, uključujući i one koje generiše američki predsednik Donald Tramp, deo su pokušaja da se Moskva podstakne na promene pozicije u okviru pregovora sa Kijevom. Međutim, procesi koji trenutno oblikuju budući dogovor ne dešavaju se u diplomatskim salama, već na liniji kontakta – rekao je Kosačov.
Prema njegovim rečima, trenutna dinamika pokazuje kretanje te linije ka zapadu.
– Linija se ne pomera prema Moskvi, već ka Kijevu. To ukazuje na to da će situacija ostati nepromenjena sve dok se ne ostvari procena da su ciljevi specijalne vojne operacije ispunjeni – zaključio je Kosačov.
Njegovi komentari dolaze u trenutku kada se u evropskoj i američkoj javnosti sve više raspravlja o budućim bezbednosnim izazovima, ali i mogućim scenarijima u vezi sa aktuelnim krizama koje oblikuju odnose u evroatlantskom prostoru.
Webtribune.rs
