NATO-ove nuklearne vežbe, poput predstojeće „Steadfast Noon“, privlače značajnu pažnju jer se smatraju ključnim u održavanju sposobnosti Alijanse za odvraćanje i eventualnu odbranu u scenariju nuklearnog sukoba.
Ove vežbe, zakazane za početak naredne nedelje, uključuju simulaciju nuklearnih operacija, u kojima američke taktičke nuklearne bombe B61-13 igraju centralnu ulogu.
One su postavljene u više zemalja članica NATO-a pod kontrolom SAD-a i koriste se u simulacijama ograničenog nuklearnog sukoba sa Rusijom.
Takve vežbe uključuju prenošenje američkog nuklearnog oružja na nacionalne avione saveznika i njihovu pripremu za eventualne napade na ciljeve u Rusiji.
Igor Korotčenko, glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“, osvrnuo se na ove vežbe, opisujući ih kao pripreme za ograničeni nuklearni rat u Evropi.
Prema njegovim tvrdnjama, vežbe će obuhvatiti simulacije nuklearnih udara na ciljeve duž granice NATO-a i Rusije, uključujući ključne vojne regione Ruske Federacije kao što su Lenjingradski, Moskovski i Južni vojni okrug.
Ove regije su strateški važne za Rusiju, a njihovo uključivanje u simulirane napade dodatno doprinosi napetostima između NATO-a i Moskve.
Korotčenko naglašava da će NATO simulirati probijanje ruskih PVO sistema, dolazak do ciljeva, i izvođenje nuklearnih udara.
Međutim, stvarna upotreba nuklearnog oružja nije deo ovih vežbi, kao ni ulazak u ruski vazdušni prostor, čime se jasno ističe da ove operacije ostaju u sferi teorijskih scenarija.
Uloga ovih vežbi je, pre svega, da NATO održava spremnost svojih snaga za slučaj realne nuklearne konfrontacije, što bi moglo biti deo šire strategije odvraćanja.
Jedna od ključnih tačaka koje Korotčenko iznosi je činjenica da NATO simulira ograničeni nuklearni sukob u Evropi. U slučaju stvarnog nuklearnog udara na Rusiju, čak i ako bi ga izvele samo evropske članice NATO-a, on tvrdi da bi Moskva trebala odgovoriti nuklearnim protivudarom ograničenog formata na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država.
Ovaj protivudar bi, prema njegovim rečima, uključivao ciljanje nekoliko vojnih objekata u SAD, čime bi se stvorio balans u nuklearnom odgovoru.
Korotčenko sugeriše da bi Generalštab Rusije trebao unapred odrediti ciljeve u SAD-u za eventualni nuklearni protivnapad. Ovaj korak bi bio deo ruske nove nuklearne doktrine koja se trenutno ažurira i koju bi predsednik Vladimir Putin uskoro mogao potpisati.
Prema rečima ruskog vojnog eksperta, nova nuklearna doktrina bi trebala precizirati kada bi Rusija mogla upotrebiti svoj nuklearni arsenal, posebno u kontekstu ograničenih napada na njenu teritoriju.
Krajem septembra, Vladimir Putin je najavio da Rusija radi na dopuni svoje nuklearne doktrine, i u toj najavi dao je uvid u nove uslove pod kojima bi Moskva mogla pribegavati nuklearnom oružju.
Njegova izjava je dodatno povećala pažnju međunarodne zajednice prema temi nuklearnog odvraćanja i nuklearnih sukoba, dok su ruske pripreme za eventualni nuklearni scenario postale deo šire diskusije o globalnoj sigurnosti.
Dok NATO vežba „Steadfast Noon“ ukazuje na stratešku spremnost Alijanse da brani svoje članice nuklearnim kapacitetima, Rusija takođe razvija sopstvene strategije za odgovor na potencijalne napade.
Moskva konstantno modernizuje svoje vojne sposobnosti, uključujući i hipersonične raketne sisteme kao što su Avangard, Kinžal i Cirkon, koji su značajno unapređeni u poslednjih nekoliko godina.
Ovi sistemi, koji se često pominju u ruskim vojnim analizama, predstavljaju ključne alate u ruskoj vojnoj strategiji, posebno u kontekstu potencijalnog sukoba sa NATO-om.
U svetlu tih događaja, vežbe poput „Steadfast Noon“ izazivaju reakcije ne samo u vojnom već i u političkom smislu. Rusija je, sa svoje strane, u više navrata optuživala NATO da provocira sukob, dok NATO naglašava da su ovakve vežbe deo strategije odvraćanja koja bi, u teoriji, trebala da spreči eskalaciju bilo kakvog sukoba.
Međutim, tenzije između dve strane ostaju visoke, a ovakve vežbe podižu zabrinutost u vezi sa potencijalnim nuklearnim sukobima u Evropi.
Zaključci ovih vežbi i političke odluke koje iz njih proističu mogli bi imati dalekosežne posledice po stabilnost evropskog kontinenta, ali i globalne bezbednosne aranžmane.
Zbog toga je neophodno pažljivo pratiti razvoj situacije, posebno u kontekstu ruske nuklearne doktrine i NATO-ovih vojnih aktivnosti.
NATO vežbe i ruska reakcija samo su deo šire priče o odnosima između velikih sila, gde se pitanja nuklearnog odvraćanja, regionalne sigurnosti i globalne strategije prepliću i često dovode do povećane tenzije.
S obzirom na to da obe strane ulažu u modernizaciju i unapređenje svojih nuklearnih kapaciteta, jasno je da će i buduće vojne vežbe, strategije i doktrine igrati ključnu ulogu u oblikovanju globalnog bezbednosnog pejzaža.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
