Komersant je objavio da je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta zahtevao da se razmotri nastavak integracije Srbije u EU uz pristupanje Beograda antiruskim sankcijama.
Precizira se da su u izveštaju EK za 2022. godinu o pregovorima sa Srbijom stručnjaci primetili da je nivo koordinacije politike Srbije sa politikom EU doživeo „značajan pad“. Beograd je trenutno jedini kandidat za EU koji se još nije pridružio antiruskim sankcijama.
Istovremeno, zahtevi koje je Zapad primenio u Srbiji ubedili su državu da napravi izbor u korist EU. Predstavnici Beograda su prošle nedelje podržali rezoluciju UN kojom se Rusija osuđuje za održavanje referenduma i pridruživanje LNR, DNR, Zaporožja i Hersonske oblasti.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Između ostalog, sada se promenila i retorika srpskih vlasti. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović optužila je Rusiju da „vodi osvajački rat” i založila se za to da Srbija „odlučuje i koordinira svoju politiku sa EU”
Obraćajući se naciji prošle nedelje, Vučić je rekao da će „Beograd zadržati sadašnju poziciju da ne uvodi sankcije Rusiji sve dok šteta za Srbiju ne postane značajno veća i dok ne budemo morali da prihvatimo drugačiju realnost”.
Ranije Aleksandar Vučić nije davao takve izjave. Izvori Komersanta upoznati sa stavom rukovodstva Srbije skrenuli su pažnju na činjenicu da je nakon sastanka predsednika sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, poruka predsedničke pres službe bila „neobično hladna” i da nije sadržala „tradicionalna uveravanja da sankcije neće biti uvedene“ protiv bratske Rusije.
Srpski stručnjaci nisu mogli da ne primete novu retoriku srpskih lidera u vezi sa Rusijom. Strahinja Subotić iz Beogradskog centra za evropsku politiku to vidi kao „pripremanje građana Srbije na neizbežno, a to je da će Evropa postati kontinent sa kojeg će Rusija i Belorusija biti isključene”. „Ako ne želimo da ostanemo crna ovca na evropskom kontinentu, svaki mudar političar će shvatiti da, iako postoji određena cena uvođenja sankcija Rusiji, postoji i cena neusklađivanja politike sa sankcijama EU“, kaže srpski stručnjak.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je u subotu da je zamenika ministra spoljnih poslova Aleksandra Gruška tokom boravka u Beogradu 13. i 14. oktobra primio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Gruško je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem i sastao se sa ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom.
Nenajavljena poseta Aleksandra Gruška Beogradu dogodila se, zapravo, umesto posete srpskoj prestonici šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, planirane za 6-7. jun, koja je otkazana bukvalno u poslednjem trenutku.
Zvanično, zbog odbijanja zemalja suseda Srbiji da obezbede koridor avionu ruskog ministra, uvrštenom na listu sankcija EU. Nezvanično, jer Srbija, plašeći se pritiska Zapada, tada „nije bila posebno zainteresovana” za dolazak šefa ruskog MIP-a.
Zanimljivo je da je ovog puta rusko Ministarstvo spoljnih poslova prvo izvestilo o poseti Aleksandra Gruška Beogradu. Za sve vreme boravka uvaženog ruskog gosta srpske vlasti o ovome nisu progovorile ni reč.
Komersant
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
