Oko 300.000 vojnika, više od hiljadu letelica, 36.000 oklopnih vozila i 80 plovila do kraja ove nedelje izvodiće manevre i na kopnu i u vazduhu i na moru.
Najveća vojna vežba u ruskoj istoriji, u kojima će kineske i mongolske jedinice učestvovati prvi put na osnovu direktnog dogovora ove tri zemlje van šireg okvira Šangajske organizacije za saradnju, započele su u Sibiru i na Dalekom istoku.
[adsenseyu1]
U uslovima povišene napetosti sa Zapadom i međunarodne situacije koju Kremlj opisuje kao agresivnu i neprijateljsku prema Rusiji, oko 300.000 vojnika, uz više od hiljadu letelica, 36.000 oklopnih vozila i 80 plovila, do kraja ove nedelje izvodiće manevre i na kopnu i u vazduhu i na moru, na teritoriji koja bi, i da ne obuhvata polovinu ruske države, bila strateški dragocena, budući da je bogata energentima i drugim prirodnim resursima.
Proteklih godina, usled zaoštravanja odnosa sa Zapadom, Rusija je povećala broj vojnih vežbi masivnih razmera, ali sa „Istokom 2018” ne može se meriti nijedna od njih, pa ni ona koja je dosad važila za najveću od svih koje su ikada izveli ruski vojnici.
Bilo je to pre 27 godina, u vreme Sovjetskog Saveza, kada je na manevrima blizu zapadnih granica bilo okupljeno oko 150.000 vojnika.
Ovogodišnji manevri, pošto se, po svemu sudeći, ušlo u novu fazu „hladnog rata”, tumače se pre svega kao poruka Sjedinjenim Američkim Državama, ali naročito s obzirom na oblast u kojoj se održavaju, i još jednoj zemlji koja s podozrenjem gleda na snagu Rusije u azijsko-pacifičkom regionu – Japanu.
Zbog spora oko prava nad grupom pacifičkih ostrva, Tokio i Moskva još nisu potpisali mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata, u kojem su bili na suprotnim stranama.
Razgovori između najviših zvaničnika dveju zemalja sada se, kako je preneo Rojters, kreću ka postizanju tog sporazuma, izjavio je japanski premijer Šinzo Abe nakon susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku. Abe je napomenuo i da će šef japanskih vojnih snaga posetiti Rusiju u oktobru.
[adsenseyu1]
Najveća sila u azijsko-pacifičkom regionu, koja nastavlja svoj uspon, ipak je ona koja je deo „Istoka 2018” – Kina. Prema oceni analitičara s kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa, Kina bi za ove vežbe, da nije dobila poziv da učestvuje u njima, mogla da zaključi da predstavljaju upozorenje upućeno i njoj.
Prihvatanjem tog poziva i slanjem nešto više od 3.000 vojnika, oko 900 vozila i 30 letelica da se pridruže ruskim trupama, Kina će pomoći Rusiji da stvori utisak jačanja direktne vojne saradnje ovih dveju zemalja, odnosno mogućnosti formiranja njihovog zajedničkog fronta naspram suparnika, i time poruči Sjedinjenim Državama da se oni pitaju za sudbinu ovog regiona, čiji je privredni razvoj trenutno najdinamičniji na svetu.
„Imamo (s Kinom) odnos zasnovan na poverenju u sferama politike, bezbednosti i odbrane”, rekao je Putin na početku sastanka s kineskim predsednikom Si Đinpingom, takođe održanim na forumu u Vladivostoku.
Zapadu je, pak, ili možda pre onom delu svetskog javnog mnjenja koje se još nada pomirljivim izjavama ovih rivala, preko portparolke Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove poručeno da se „Istok 2018” održava daleko od granica zemalja NATO-a i da ni na koji način, prenosi „Sputnjik”, neće uticati na njihovu bezbednost.
Zaharova je konstatovala kako su sve tvrdnje da se Rusija sprema za oružani konflikt neosnovane. Portparol Severnoatlantske alijanse Dilan Vajt, naime, naveo je da se ovi manevri uklapaju u tendenciju Rusije da povećava svoj vojni budžet i svoje vojno prisustvo, te da pokazuju njenu usredsređenost na vežbanje za sukob velikih razmera, dodavši da je NATO dobio informacije o „Istoku 2018” i da će pratiti njegov tok.
Spominjala se i mogućnost da na ove vežbe dođe i lider Severne Koreje Kim Džong Un, ali je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, na pitanje novinara, kako je preneo Tass, rekao da o tome ništa nije čuo.
Manevri će biti održani na pet poligona kopnenih snaga Istočnog vojnog okruga, kao i na četiri poligona avijacije i protivvazdušne odbrane, te u vodama Beringovog i Ohotskog mora i Avačinskog i Kronockog zaliva. Kineski vojnici, javio je „Sputnjik”, pridružiće se ruskim na poligonu „Cugol”.
Prema navodima Bete, biće upotrebljen ceo savremeni arsenal ruske vojske, poput raketa „iskander”, koje mogu nositi i nuklearne bojeve glave, tenkova T-80 i T-90, te fregata opremljenih projektilima „kalibr”, kakvi su korišćeni na sirijskom ratištu.
PUTIN I SI O TRGOVINI BEZ DOLARA
Rusija i Kina zalažu se za aktivniju upotrebu njihovih nacionalnih valuta u međusobnoj privrednoj razmeni, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin nakon razgovora s kineskim parnjakom Si Đinpingom na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.
„To će povećati stabilnost bankarskih usluga za izvozno-uvozne transakcije u uslovima postojećih rizika na globalnim tržištima”, kazao je Putin, prenosi „Sputnjik”.
Prema njegovim rečima, u prvoj polovini 2018. trgovinski obrt između Rusije i Kine povećan je gotovo za trećinu, na 50 milijardi dolara, i sve su prilike da će do kraja godine dostići rekordan nivo od 100 milijardi dolara. Putin je naveo i da je izvoz ruskih žitarica u Kinu u prvih šest meseci ove godine već premašio obim za čitavu 2017. godinu.
Vladimir Vukasović (Politika.rs)
