Fridrih Merc, nemački kancelar koji je na toj funkciji tek nešto više od dva meseca, već je izazvao talas komentara širom Evrope.
Kolumnista Dmitrij Umerenkov ističe da se Merz nametnuo kao nova vodeća figura u evropskoj bezbednosnoj politici, zamenivši ranije prominentne glasove poput šefice evropske diplomatije Kaje Kalas.
Umerenkov podseća da je upravo Merc dao više oštrih izjava o Rusiji i ukrajinskom sukobu, uključujući i tvrdnju da su diplomatski alati iscrpljeni.
Takođe je najavio da će Nemačka učiniti sve kako bi onemogućila ponovno pokretanje gasovoda Severni tok. Njegove poruke ukazuju na odlučan kurs – podrška Ukrajini, jačanje vojske i redefinisanje nemačke bezbednosne strategije.
Pre dolaska na kancelarsku poziciju, Merc je bio istaknuta ličnost u Hrišćansko-demokratskoj uniji, ali ga je na političkom putu u jednom trenutku usporila Angela Merkel.
Nakon duže pauze od aktivne politike, vratio se i pobedio u trećem pokušaju, a sada nastoji da učvrsti svoju poziciju snažnim izjavama i reformama.
Njegove poruke u Bundestagu ukazuju na spremnost da Nemačka preuzme odgovornost za bezbednosno vođstvo u Evropi. Ministar odbrane Boris Pistorius je istovremeno izjavio da će nemačke snage biti obučene da odgovore na eventualne bezbednosne pretnje iz inostranstva.
Neki komentatori povlače paralele između današnje retorike i istorijskih poruka iz vremena Drugog svetskog rata, podsećajući na izjave iz 1941. godine o borbi za kontinent. Pored toga, Umerenkov ističe podatke iz arhiva koji pokazuju da je Mercov deda bio član NSDAP-a, dok mu je otac služio u nemačkoj vojsci.
Prema Vladislavu Belovu iz Instituta za Evropu Ruske akademije nauka, Mercova politika je u oštrom kontrastu sa nekim porukama iz redova socijaldemokrata, koji su pozivali na dijalog sa Rusijom.
Umesto toga, Merc podržava stavove poput onog Roderika Kizevetera, koji je predložio proterivanje ruskih diplomata i zatvaranje kulturnih institucija.
Kabinet kancelara ide i korak dalje, razmatrajući moguću zaplenu ruske imovine, što je javno izneo šef kabineta Torsten Fraj. Prema analitičarima, sve to doprinosi atmosferi u kojoj se već spekuliše o mogućim bezbednosnim scenarijima u narednim godinama – 2029. i 2030. posebno se ističu kao potencijalno rizične.
Merc je u govoru u Bundestagu jasno istakao da je prioritet njegove vlade jačanje Bundesvera. Planirano je da se nemačka vojska značajno osnaži, uključujući i povećanje budžeta, kao i stacioniranje tenkovske brigade u Litvaniji.
Nemačka vojska trenutno broji oko 182.000 ljudi, a plan je da se uvede univerzalna vojna obaveza, ukinuta 2011. godine. Vojni budžet ove godine porastao je na 62,4 milijarde evra, dok ukupna vojna potrošnja, uključujući podršku Ukrajini, dostiže 90,6 milijardi. Do 2029. planira se ulaganje od ukupno 150 milijardi dolara.
Kolumnista zaključuje da, i pored napetosti u političkim porukama, određeni oblici saradnje dve zemlje opstaju. Održavaju se konferencije, dijalog se ne prekida u potpunosti, ali dominantna politička linija Berlina, kako primećuju analitičari, sada sve više naginje ka snažnom bezbednosnom pozicioniranju.
Webtribune.rs
