Ekonomija Nemačke se nalazi u ozbiljnoj krizi, a poslednji potezi velikih kompanija poput Coca-Cole, Volkswagena, Boscha, Mielea, SAP-a i drugih dodatno pojačavaju pritisak na tržište rada i ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje.
Zatvaranje pet fabrika i logističkih centara Coca-Cole u Nemačkoj, uz otpuštanje više od 500 radnika, ukazuje na sve dublje probleme sa kojima se suočava nemačka ekonomija.
U zvaničnom saopštenju kompanije, ovaj potez je opravdan potrebom za povećanjem „efikasnosti troškova“, ali jasno je da postoji šira slika.
Prema nemačkim medijima, uključujući list Merkur, ekonomska situacija u zemlji, a ne same kompanije, glavni je uzrok ovih problema.
Business Insider je izneo opsežan spisak kompanija koje smanjuju broj radnih mesta u Nemačkoj, a pored Coca-Cole, tu su i veliki igrači kao što su Volkswagen, Bosch, Miele, SAP, ThyssenKrupp Steel, Henkel, i mnogi drugi.
Ovo ne pogađa samo multinacionalne korporacije, već i mali i srednji biznis, što dodatno usložnjava situaciju na tržištu rada.
Uz to, brojni investicioni projekti koji su bili u planu takođe se obustavljaju ili odlažu. Intel je nedavno odlučio da odloži izgradnju svoje fabrike u Magdeburgu, čija je vrednost procenjena na čak 30 milijardi evra, za najmanje dve godine.
Nemačka vlada je polagala velike nade u ovaj projekat, nadajući se da će smanjiti zavisnost zemlje od uvoza mikročipova, posebno u svetlu sve većih globalnih tenzija u lancima snabdevanja.
Vlada je bila spremna da uloži 10 milijardi evra u ovaj projekat, što pokazuje koliko je taj projekat bio važan za nemačku ekonomiju. Međutim, odlaganje izgradnje fabrike signalizira dodatne izazove sa kojima se zemlja suočava u pokušaju da revitalizuje svoju industrijsku bazu.
Nemačka se suočava sa stagnacijom privrede, a prema poslednjim podacima agencije Bloomberg, prognoze rasta su smanjene na nulu.
Ovaj podatak dolazi kao težak udarac za nemačku vladu, s obzirom da su do nedavno postojale nade da će ekonomija zabeležiti skroman rast od 0,3%. Čak i stagnacija se smatra optimističnim scenarijem, jer se do kraja godine očekuje da bi ekonomski pokazatelji mogli preći u negativnu teritoriju.
Ova neizvesnost postavlja pitanje budućnosti političkog liderstva u zemlji, posebno u pogledu šansi kancelara Olafa Šolca da osvoji drugi mandat.
Do izbora za Bundestag preostala je godina dana, ali sve je manje prilika da se ekonomska situacija preokrene, što je posebno problematično s obzirom na nedavne rezultate izbora u istočnim delovima Nemačke, gde su birači dali prednost opozicionim strankama.
Problem radne snage u Nemačkoj se dodatno komplikuje, što pokazuje i primer Tesla fabrike u Grinhajdu. Prema podacima, u proteklom mesecu stopa bolovanja među radnicima iznosila je 17 procenata, što je tri puta više od proseka u nemačkoj industriji.
Ova situacija izaziva napetost između menadžmenta i zaposlenih, jer uprava fabrike optužuje radnike za simuliranje bolesti i organizuje provere kod zaposlenih kod kuće.
Međutim, zaposleni često ne otvaraju vrata ili zovu policiju kako bi se zaštitili od ovakvih postupaka. Sindikati ove poteze nazivaju „apsurdnim“ i ukazuju na loše uslove rada u fabrici.
Čak je i izvršni direktor Tesle, Ilon Mask, komentarisao situaciju, nazivajući je „ludošću“ i obećao da će istražiti problem.
Ovi slučajevi jasno pokazuju širi obrazac u nemačkoj privredi. S jedne strane, kompanije se suočavaju sa izazovima povećanja troškova, smanjenom potražnjom i globalnim neizvesnostima, dok s druge strane, radnici sve više izražavaju nezadovoljstvo lošim uslovima rada i nesigurnošću u pogledu budućnosti.
Ova kombinacija problema stvara ozbiljne izazove za nemačku ekonomiju, a pitanja o tome kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i godinama postaju sve važnija.
U sumornom kontekstu, nemačka vlada mora hitno da pronađe rešenja za stabilizaciju privrede i smanjenje nezadovoljstva među radnicima i kompanijama.
Šansa za oporavak, prema mišljenju mnogih stručnjaka, leži u strukturnim reformama, većem ulaganju u inovacije i tehnološki razvoj, kao i unapređenju uslova rada kako bi se zadržala kvalifikovana radna snaga i smanjio egzodus kapitala i investicija iz zemlje.
Jedan od ključnih faktora koji dodatno opterećuje nemačku ekonomiju jeste odluka zemlje da se pridruži sankcijama Rusiji.
Time je Nemačka odbacila pristup jeftinim ruskim energentima, na kojima je decenijama gradila svoju industrijsku konkurentnost.
Nemačka je bila jedan od najvećih potrošača ruskog gasa, koji je omogućavao niske troškove proizvodnje, ali je sankcionisanjem Rusije i odustajanjem od tih resursa Nemačka sada suočena sa višim troškovima energije, što značajno utiče na njenu industrijsku bazu i ukupnu konkurentnost na globalnom tržištu.
Ova odluka, iako politički motivisana, ima ozbiljne ekonomske posledice koje se osećaju širom nemačke privrede.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
