[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Antikitera mehanizam je drevni analogni kompjuter iz 1. veka pre nove ere, dizajniran da proračunava položaje zvezda.
Tehnološki artefakti slične složenosti su se pojavili tek u 14. veku nove ere, kada su napravljeni prvi mehanički astronomski satovi u zapadnoj Evropi. Ova mašina poseduje najstariji poznati mehanizam sa zupčanicima i ponekad se naziva prvim analognim kompjuterom.
Svi znamo da su drevni Grci bili među najinteligentnijim ljudima u istoriji. Njihovi impresivni rezultati iz mnogih naučnih oblasti su pomogli u razvoju društva koje znamo danas.
Istraživači navode da je Antikitera mehanizam još jedno od nasleđa Grčke.
Ne postoji nijedan sličan instrument koji može da se uporedi s njim, a ne postoje ni zapisi koji ukazuju da je nešto poput toga ikada postojalo. Da li je zaista moguće da su drevni ljudi znali da naprave uređaj složen poput Antikitera mehanizma?
[adsenseyu1]
Nakon godina proučavanja, došlo se do zaključka da je Antikitera mehanizam u stvari astronomski kalendar velike preciznosti.
Uređaj je otkriven sasvim slučajno početkom 20. veka, kada je grupa ronilaca skrenula sa kursa zbog oluje. Oni su stigli do ostrva Antikitera, između Peloponeza i Krita, pri čemu su roneći otkrili rimski brod koji je potonuo negde oko 65. godine pre nove ere. Misteriozni uređaj je pronađen u olupini broda.
Antikitera mehanizam je napravljen od drveta i bronze. Njegove dimenzije su 31,5 x 19 x 10 cm. Istraživači veruju da je sistem zupčanika bio smešten u drvenu kutiju koja je u potpunosti uništena. Uređaj je imao dvoja vrata, jedna napred i jedna nazad, sa astronomskim natpisima po čitavoj površini.
[adsenseyu4]
Hewlett-Packard i njihov istraživački tim fotografisali su uređaj 2005. godine, a delovi koji čine uređaj su analizirani na rendgenu visoke rezolucije u britanskoj kompaniji X-Tek Systems. Ove dve kompanije su zajedno sa univerzitetima u Kardifu, Atini i mnogim drugim mestima pokrenuli Istraživački projekat Antikitera mehanizma.
Istraživači navode da je analiza pomogla prilikom određivanja tačne namene uređaja.
Prednji zupčanik je računao položaj Sunca i Meseca u zodijaku i radio kao kalendar od 365 dana koji se mogao podešavati za prestupne godine, dok su zadnji zupčanici prikazivali dva astronomska ciklusa, koji su se između ostalog koristili za predviđanje pomračenja Sunca i Meseca.
[adsenseyu1]
Naučnici su uspeli da identifikuju ukupno 30 ručno napravljenih zupčanika, a veruje se da ih fali bar još 7.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF450D“]Dakle, Antikitera mehanizam je nešto potpuno vanvremensko, kao da ne pripada periodu istorije iz kojeg potiče, a istraživači su još uvek u šoku kako je drevni čovek uspeo da napravi tako komplikovani uređaj. Prvi jednako složeni mehanizam je napravljen tek u srednjem veku, kada je napravljen prvi mehanički sat.[/stextbox]
Jasno je da su kalendari bili ekstremno značajni u drevnim društvima, ne samo zbog religije, već i zbog poljoprivrede. Pomračenja Sunca i Meseca su se često smatrala proročanstvima.
Dakle, ko je napravio mehanizam?
Istraživači nisu sigurni ko je odgovoran za dizajn i izgradnju Antikitera mehanizma, a neki spekulišu da je njegov mogući pronalazač možda Hiparh sa Rodosa (190.-120. godine pne).
Hiparh sa Rodosa je bio geograf, matematičar i astronom, a njegova otkrića su napravila revoluciju u astronomiji. Hiparh sa Rodosa je zabeležio 850 zvezda i klasifikovao ih po blistavosti kao što to astronomi čine danas.
Mogao je da izmeri godinu sa greškom od 6,5 minuta, otkrio je precesiju ravnodnevice, izračunao je udaljenost Meseca od Zemlje sa velikom preciznošću i razvio teoriju koja objašnjava nepravilno kretanje Meseca zbog njegove eliptične orbite. On je nasledio Eratostena u Aleksandrijskoj biblioteci.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
