Jens Stoltenberg, civilni šef NATO-a, naveo je nedavna ruska raketna kao pretnju Evropi. „Ove rakete su pokretne, lako se skrivaju i imaju nuklearne sposobnosti“, rekao je Stoltenberg. „Oni mogu doći do evropskih gradova, poput Minhena, sa malo upozorenja.“
Stoltenberg, ostatak NATO-a, Vašington i mnoge medijske organizacije, nisu uspeli jasno da objasne zašto bi Rusija ikada koristila nuklearne projektile protiv gradova „poput Minhena, sa malo upozorenja“ analizira Toni Kartaluči za NEO.
Da li bi Moskva digla u vazduh najbliže trgovinske partnere Rusije?
Iako je Rusija u proteklih nekoliko godina uložila značajne napore da proširi svoju ekonomsku trgovinu sa Azijom, ona je i dalje u velikoj meri zavisna od trgovine sa Evropom.
Evropa je najvažnija regija za rusku trgovinu, posebno za ruski izvoz, i zemlje poput Holandije, Nemačke i Italije kao vodeće trgovinske partnere Rusije.
Rusija trenutno radi sa Nemačkom na njenom gasovodu Severnog toka 2 – koji transportuje ruske ugljovodonike u zapadnu Europu bez prolaska kroz politički nestabilne zemlje poput Ukrajine. Projekat je kamen temeljac nedavnih napora Rusije da modernizuje i prilagodi svoju industriju ugljovodonika oko komplikacija koje su nastale usled uplitanja SAD-a širom Evrope – posebno u obliku američkog državnog udara u Ukrajini i stalnog širenja NATO-a duž ruskih granica.
Ruske kompanije nisu jedine koje imaju koristi od Severnog toka 2 ili drugih ekonomskih veza između Rusije i Evrope. Rusija više uvozi iz Nemačke nego bilo koja druga evropska nacija, a Nemačka je druga zemlja pored Kine među svim zemljama iz kojih Rusija uvozi robu.
Malo je verovatno da će Rusija lansirati nuklearne rakete na „Minhen, sa malo upozorenja“ – jer to apsolutno ne bi imalo racionalno opravdanje. Osobe poput Stoltenberga i ostatka NATO-a prelaze preko ovog očiglednog jaza u svojoj naraciji kako bi prodali Rusiju kao nepredvidivog protivnika i predstavili je kao trajnu pretnju zapadnoj Evropi, kao i SAD-u. Ali popunjavanjem ovog očiglednog jaza u logici NATO-a, možemo da vidimo ko zaista ima koristi od pretvaranja Evrope u potencijalno nuklearno bojište, postavljanjem nuklearnog oružja kratkog dometa širom regiona.
Evropa nuklearno bojno polje
Vašington je taj koji se protivi projektu Severni tok 2, ne Nemačka i Rusija. Vašington je taj koji nastoji da napravi klin između zapadnoevropske i ruske privredne trgovine. Vašington želi da podstakne ili prisili Evropu na jedinstveni front protiv Rusije – čak i ako to znači ugrožavanje regionalne stabilnosti – kako u ekonomskom, tako i u pogledu bezbednosti.
Vašington – povlačeći se iz Ugovora INF – ne ugrožava bezbednost svoje teritorije – ali otvara novu dimenziju već započete trke u nuklearnom naoružanju u srcu zapadne Evrope. Zapadni Evropljani i Rusi će se suočiti sa posledicama koje proizlaze iz napuštanja Ugovora INF i bilo kakvih nepredvidivih – ili čak slučajnih – incidenata koji su rezultat raspoređivanja nuklearnog oružja kratkog dometa širom regije.
Kao što je više puta naglašeno – sam NATO više od bilo kakve spoljne pretnje – predstavlja najveću opasnost za njene države članice u smislu krađe nacionalnih trezora, blaćenje nacija u dugotrajnim ratovima i okupacijama hiljadama kilometara od njihovih obala i izlaganje zemalja članica posledicama tih ratova, uključujući potop izbeglica koje su od njih bežale u Evropu.
SAD – izazivajući haos i podelu unutar Evrope i između Evrope i njenih trgovinskih partnera – mogu nastaviti da vrše kontrolu nad kontinentom – bukvalno okeanski udaljenim od Vašingtona.
Povlačenje iz Ugovora INF i opasna trka u naoružanju koja će uslediti je još jedan primer da SAD igraju ulogu piromana i vatrogasne brigade kao sredstva za održavanje relevantnosti međunarodnog poretka koji su izgradili u prošlom veku.
U smislu jednostavne ekonomije i istinske evropske bezbednosti – Sjedinjene Države nisu mogle biti irelevantnije.
Dok Nemačka zadržava SAD kao svoju glavnu izvoznu destinaciju – ukupni evropski i azijski regioni daleko više doprinose nemačkoj ekonomiji. Svaka nestabilnost ili kriza u Evropi bi imala uticaj na nemačku ekonomiju, a njena trgovina sa SAD to ni na koji način ne bi kompenzovala. Što se tiče uvoza, uloga SAD je još manja.
Dok je evropska trgovina sa Rusijom relativno mala u poređenju sa među-evropskom trgovinom, ili sa partnerima u Aziji ili čak SAD-u, ruski ugljovodonici imaju važnu ulogu u evropskoj energetskoj bezbednosti. I dok bi raskidanje veza između Evrope i Rusije svakako više pogodilo Rusiju – haos koji je korišćen za prekidanje tih veza mogao bi poremetiti stabilnost unutar same Evrope – haos koji bi uticao na među-evropsku trgovinu – trgovinu koju veze sa SAD ili Azijom ne bi mogle da nadoknade.
Vašington igra opasnu igru, sa nuklearnim projektilima kratkog dometa, koji predstavljaju poslednju tačku poluge koju žele da iskoriste za privlačenje Evrope daleko od Rusije. To je još jedna ilustracija upravo onoga da nacionalna vlada zaista predstavlja veliku pretnju ne samo Evropi, već i globalnom miru, bezbednosti i stabilnosti uopšte.
Webtribune.rs
