Situacija sa havarijom na Severnom toku sve je komplikovanija, a Rusija sa jedne strane i SAD i NATO sa druge, međusobno se optužuju.
Gas iz gasovoda Severni tok 1 i 2 počeo je da curi u ponedeljak, a prema poslednjim procenama, on će izlaziti sve do kraja nedelje.
Portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je rekla da Vašington ima „punu kontrolu“ nad vodama u blizini obala Danske i Švedske gde je uočeno curenje gasa, preneo je Rojters.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Curenje se dogodilo u trgovinskim i ekonomskim zonama Danske i Švedske. To su zemlje okrenute ka NATO i u potpunosti pod kontrolom obaveštajnih službi SAD“, rekla je Zaharova u intervjuu za rusku televiziju.
Danska je članica vojnog saveza NATO, dok je Švedska aplicirala za članstvo u toj organizaciji nakon što je odlučila da napusti svoju politiku neutralnosti zbog izbijanja rata u Ukrajini, podseća britanska agencija.
Šta je Severni tok?
Severni tok je gasovod između ruskog grada Viborga i nemačkog grada Grajfsvalda kojim se ruski gas transportuje u zapadnu Evropu i dugačak je 1.224 km. Severni tok 1 pušten je u rad 8. novembra 2011. godine. Severni tok 2 trebalo je da bude pušten u rad, ali je nemačka strana suspendovala taj projekat do daljeg. Kroz Severni tok 2 pušten je samo tehnički gas.
Gasovodom upravlja posebna kompanija „Nord Strim AG“, koja je osnovana 30. novembra 2005. godine. Gasprom je većinski vlasnik, odnosno 51 odsto akcija, dok nemačke kompanije „Vinteršal Dea“ i „PEG Infrastuktur AG“ imaju po 15,5 odsto akcija. Ostatak akcija pripada holandskoj kompanijia „Gasuni“ (devet odsto) i francuskoj firmi „Enži“ (takođe devet odsto).
Kome najviše odgovara prekid Severnog toka?
Evropske zemlje, kao i SAD ubeđene su u to da je ovo zapravo sabotaža i da je ovo učinjeno kako bi Putin izvršio dodatni pritisak na evropske zemlje u vidu zaustavljanja gasa ka Nemačkoj.
Sa druge strane, neki smatraju da to nije delo Rusije, te da se ovaj incident koristi u svrhe da se svetska javnost još više fokusira na „rusofobiju“ i optuži ruska strana.
Podsećanja radi, Putin se krajem godine, dva meseca pre vojne operacije u Ukrajini oglasio povodom energetske krize u Evropi, odnosno tadašnjeg skoka cena energenata.
„Evropski kupci preprodaju gas koji dobijaju od Gasproma, shodno dugoročnim ugovorima, po cenama koje važe na spot tržištu, a koje su i do sedam puta više od onih iz dugoročnih ugovora“, rekao je tada Putin, prenosi TASS.
Cena gasa u Evropi je 21. decembra prvi put u istoriji nadmašila nivo od 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara, dok prosečna izvozna cena gasa po ugovorima sa Gaspromom iznosi u 2021. godini 280 dolara za hiljadu kubika, podseća ruska agencija.
Amerika: Rusi krivci
Neki mediji izvestili su da je gotovo sigurno reč o sabotaži Rusije, odnosno da bi se obustavio dotok gasa do Nemačke. Neki stručnjaci su pak naveli da je to plan ruskog predsednika Vladimira Putina, odnosno da je gasovod dignut u vazduh tako što su mine možda diskretno postavljene i puštene sa kamufliranog trgovačkog broda, a onda detonirane nekoliko nedelja ili dana kasnije.
Zapadni mediji navode da je u pitanju savršeni tajming Putina, odnosno da iskoristi situaciju i na taj način slomi kolektivni duh pred prestojeću zimu.
Za to, međutim, nema dokaza, a čak je Rusija i pozvala zapadne zemlje da se sprovede zajednička istraga povodom navodne sabotaže Severnog toka.
Evropski bezbednosni zvaničnici tvrde da su videli brodove Ruske mornarice u ponedeljak i utorak u blizini mesta curenja gasa iz gasovoda Severni tok. To je najverovatnije izazvalo podvodne eksplozije, rekla su za CNN dva zapadna obaveštajna zvaničnika i još jedan izvor upoznat sa tim.
Prošle nedelje su ruske podmornice takođe primećene u blizini iste oblasti, rekao je jedan od obaveštajnih službenika koje je intervjuisao Si-En-En.
Nekoliko dana nakon što su eksplozije očigledno izazvale tri odvojena i istovremena curenja gasa iz gasovoda Severni tok 1 i 2, tri američka zvaničnika izjavila su za CNN da SAD još uvek nemaju detaljno objašnjenje šta se dogodilo.
(b92.net)
