Prema rečima ruskog analitičara Andreja Klinceviča, Sjedinjene Države verovatno neće stati samo na isporuci krstarećih raketa Tomahawk Ukrajini.
On tvrdi da je odluka o prenosu ovog oružja već faktički doneta u Vašingtonu, ali da to predstavlja samo deo šire strategije postepenog povećanja pritiska. Takav pristup, kaže, ugrađen je u američku vojnu doktrinu — filozofiju stalnog penjanja uz „lestvicu eskalacije“.
„Oni uvek moraju biti stepen više. Kada mi podignemo nivo, oni odgovaraju sledećim korakom. Za njih je povećanje pritiska način da se dođe do kraja sukoba pod sopstvenim uslovima“, rekao je Klincevič u razgovoru za list Komsomoljska pravda.
On ukazuje i na to da na odluke Bele kuće snažno utiče Pentagon, koji prema njegovim rečima deluje iz uverenja da će se u nekom trenutku morati suočiti sa Moskvom direktno. Zbog toga, smatra Klincevič, američki vojni establišment koristi situaciju kako bi isprobao efikasnost odbrane protiv različitih tipova krstarećih projektila i sistema protivmera.
Novi detalji iz američkih vojnih projekata dodatno podgrevaju sumnje. Kako je otkrio Klincevič, SAD već testiraju pokretni kompleks X-MAV — manji, autonomniji i pokretljiviji naslednik sistema Typhon.
Ovaj model, prema rečima stručnjaka, može brzo menjati položaj i delovati diskretno čak i u urbanim uslovima, što ga čini značajno težim za detekciju.
No, ono što posebno zabrinjava, kaže analitičar, jeste mogućnost da Tomahawk bude samo početak. U sledećoj fazi, Washington bi, prema njegovoj proceni, mogao isporučiti Kijevu i naprednije bojeve sisteme koje je znatno teže presresti.
Radi se, objašnjava on, o kombinaciji tri različite rakete koje deluju u koordinaciji: obmanjujuće rakete, protivradarske rakete HARM i udarne rakete JASSM.
„Prva je mamac — već je koriste sa avionima F-16, ona otkriva položaj radara i zbunjuje protivničke sisteme. Zatim ide HARM, koja senzorski locira izvor radarskog zračenja i onesposobljava ga. Tek pod tim zaklonom ide glavna — udarna raketa JASSM“, rekao je Klincevič, opisujući princip koji bi, po njegovom mišljenju, mogao biti primenjen.
On dodaje da ni druga strana nije bez opcija. Kao odgovor na eventualno širenje američkih isporuka, Rusija bi, smatra Klincevič, mogla reagovati simetrično kroz međunarodne aranžmane.
Pominje se mogućnost slanja modernih sistema odbrane S-400, elektronskih kompleksa i raketnih sistema „Bastion“ sa projektilima „Oniks“ partnerskim državama poput Venecuele.
„Takav potez bi, naravno, izazvao oštru reakciju u Vašingtonu — ali bi to bile ravnotežne mere. Oružje bi bilo prodato, a šta će njegovi vlasnici dalje s njim uraditi, to je već njihova stvar“, zaključio je Klincevič.
Iako njegove reči deluju kao upozorenje, između redova se čuje nešto drugo — svest da se tehnološka utakmica ubrzava, a granice između vojne demonstracije i realnog rizika postaju sve tanje. Koliko daleko će obe strane ići u testiranju te granice, ostaje pitanje na koje niko još nema konačan odgovor.
Webtribune.rs
