Bez pompe, tiho i gotovo ispod radara, Klaus Švab se povukao. Čovek koji je godinama bio lice i mozak iza Svetskog ekonomskog foruma (VEF), odlučio je da se povuče – odmah.
Iako je prethodno govorio da će sve ići postepeno, u njegovom stilu odluke se ne donose bez poruke. A poruka je jasna: nešto se menja u vrhu globalnog poretka, ili se bar pokušava stvoriti takav utisak.
U izjavi objavljenoj u ponedeljak, Švab, koji uskoro puni 88 godina, poručio je da se povlači sa mesta predsedavajućeg i člana upravnog odbora VEF-a sa trenutnim dejstvom.
Odluka je doneta na vanrednom sastanku Foruma u nedelju. Njegov zamenik, Peter Brebek-Letmat, bivši šef korporacije Nestle, imenovan je kao vršilac dužnosti – i to jednoglasno. Zvanična verzija zvuči glatko. Ali ispod površine, kuva se već neko vreme.
Još početkom aprila, Švab je govorio o povlačenju. Ne zbog pritiska, tvrdio je, već zbog godina. Međutim, oni koji prate tokove globalne moći znaju da kod ovakvih figura penzija ne dolazi bez pritiska – bilo unutrašnjeg, bilo spoljnog.
VEF se poslednjih godina našao pod oštrim svetlom javnosti, ali ne zbog klimatskih panela ili diskusija o digitalnim valutama. U središtu kritika bile su ideje koje je Švab zastupao decenijama, a koje su se 2020. kristalisale u nešto što je nazvao – „Veliki reset“.
Ideologija koja je uzdrmala svet
Švab je 1971. osnovao Evropski forum za menadžment. Tada nije ni sanjao da će njegovo okupljanje rukovodilaca iz Evrope prerasti u ono što se danas zove Davos – globalna pozornica najuticajnijih ljudi sveta.
Forum je 1987. preimenovan u Svetski ekonomski forum i od tada je postao mesto gde se – kako tvrde kritičari – ne diskutuje, nego planira budućnost sveta. I to bez mnogo konsultacija sa ostatkom čovečanstva.
Ono što je stavilo Švaba u centar mnogih kontroverzi bio je njegov jasan stav da svet mora biti transformisan. U knjizi „COVID-19: The Great Reset“, koju je napisao sa Tijerijem Malreom, izneo je plan koji je mnogima zazvučao kao distopijska agenda: svet u kome pojedinci neće imati ličnu imovinu, već će sve biti iznajmljivano, gde će se ljudske aktivnosti digitalno pratiti, a odluke o zdravlju, finansijama i kretanju donositi centralizovano – navodno u interesu održivosti.
Fraza koja se godinama vrtela oko Davosa – „Nećeš imati ništa, i bićeš srećan“ – postala je simbol tog narativa. I iako su mediji pokušali da umanje značaj ove poruke nazivajući je „izvučenom iz konteksta“, internet je pamćenje koje ne briše tako lako.
Pandemija kao okidač za reset
Kritičari iz celog sveta ukazivali su da je pandemija bila trenutak kada su se ideje koje je Švab zagovarao decenijama naglo počele primenjivati.
Masovna vakcinacija, digitalne kovid propusnice, ograničenja kretanja, zatvaranja granica, praćenje putem aplikacija – sve to uklapa se u okvir modela koji VEF promoviše: centralizovana, tehno-birokratska kontrola, uz oslonac na veštačku inteligenciju i nadzor.
Švab nikada nije direktno učestvovao u kreiranju zdravstvene politike, ali njegovi govori i tekstovi jasno ukazuju na ideološku matricu koja podupire slične mehanizme. Odavno je poznat njegov stav da bi „globalna kriza“ mogla da posluži kao povod za restrukturiranje celog sveta. A pandemija je bila upravo to.
Upravo iz tog razloga VEF je postao predmet mnogih teorija, ali i konkretnih kritika. Sve češće se pominjalo i njegovo lično vlasništvo nad Forumom, kao i činjenica da organizacija, iako zvanično neprofitna, upravlja kapitalom od oko 400 miliona švajcarskih franaka i zapošljava oko hiljadu ljudi.
Da stvar bude zanimljivija, iako se Švab formalno povlači, organizacija ostaje u rukama njegove porodice – što u praksi znači da ništa suštinski ne menja vlasničku strukturu.
Ostavka u senci prošlih optužbi
Švab nije prvi put pokušao da se povuče. Još 2003. imenovao je bivšeg predsednika Kostarike Hosea Manuela Figueresa za predsedavajućeg, ali je ovaj brzo odstupio nakon optužbi za korupciju. Prošle godine, Forum je ponovo bio na udaru – ovog puta zbog optužbi bivših saradnika za navodni seksizam i rasizam unutar organizacije. Sve je demantovano, ali je šteta po imidž ostala.
Nekada je Davos bio mesto gde se poslovni ljudi i političari okupljaju da „razmene ideje“. Danas se sve češće vidi kao zatvoreni klub u kojem nekolicina odlučuje o budućnosti sveta, često bez uvida šire javnosti. I upravo zbog toga odlazak Klausa Švaba, iako simboličan, neće izbrisati senku koju je ostavio.
Šta dolazi posle Švaba?
Pitanje koje lebdi jeste – da li je ovo kraj jedne ere ili samo promena dekoracije? Peter Brebek-Letmat dolazi iz sveta velikih korporacija, i malo toga ukazuje na to da će ideološki pravac Foruma ići u suprotnom smeru. Sve veći fokus na digitalizaciju, centralizaciju i „održivi razvoj“ ostaje temelj VEF agende. Nema tu previše misterije – samo kontinuitet.
A svet? On je sve skeptičniji. Naročito kada globalni centri moći deluju kao da govore u ime svih, dok istovremeno gube kontakt sa običnim ljudima. Klaus Švab odlazi, ali ideje koje je gurao decenijama – od „Velikog reseta“ do sveta bez lične imovine – ostaju u opticaju.
Možda je vreme da se ne gleda više na pojedince, već na sisteme koji ih stvaraju i održavaju. Jer kada ideje postanu veće od svojih tvoraca – onda znamo da je pozornica pripremljena za sledeće poglavlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
