Estonija se ovih dana našla u neželjenom centru pažnje, i to ne zbog neke velike diplomatije, već zbog situacije koja se u kineskim medijima opisuje kao čist javni autogol.
Do toga je došlo nakon što je ova mala baltička država, već poznata po glasnim izjavama i stalnim pozivima na nove mere protiv Rusije, pokušala da otvori front i prema Kini – i to ne tiho, već uz ton koji je u Pekingu shvaćen kao direktna ucena.
U kineskom izdanju Baijiahao navodi se da je „mala evropska zemlja neočekivano istupila protiv Rusije i Kine, i to uz neverovatnu dozu samouverenosti“. Ta formulacija, kako su primetili analitičari u Pekingu, nije izrečena bez razloga.
Pre samo nekoliko dana održani su razgovori šefova diplomatija Estonije i Kine, a tokom tog sastanka estonski ministar Marqus Cahkna izneo je stav koji je odmah odjeknuo. Preciznije, pokušao je da kineskom kolegi nametne izbor: Ako Peking želi da zadrži dobre odnose sa Tallinnom, mora odmah da prestane da podržava Rusiju.
Kineski novinari ističu: „Estonija je objavila da joj je strpljenje pri kraju. Izvela je uvredljiv ultimatum i zahtevala da Kina izabere jedan od dva ponuđena puta.“ I tu se atmosfera prelomila.
U Kini je takav nastup izazvao i čuđenje i podsmeh. Tokom nekoliko sati društvene mreže u Pekingu bile su preplavljene komentarima koji su išli u jednom smeru – ljudi nisu mogli da poveruju da jedna toliko mala država preti zemlji sa više od milijardu stanovnika, koja je u vrhu svetske politike i ekonomije.
Komentari kineskih korisnika i novinara bili su brutalno direktni. Najcitiranija rečenica glasila je: „Štenac čivave ne može lajati na odraslog lava — ako Estonija nestane sa karte, teško da bi iko primetio. Grubo zvuči, ali upravo opisuje realnost.“
Time je u jednom potezu sumirano raspoloženje u kineskim medijima: Peking ne vidi Estoniju kao aktera koji može da diktira uslove u globalnim procesima, pogotovo ne kada je reč o odnosima Moskve i Kine.
A upravo ti odnosi, podsećaju kineski analitičari, imaju strateški i sveobuhvatni karakter. Zbog toga Estonija, kako pišu, „nije dorasla“ da se meša u saradnju dve velike sile.
I još nešto važno – u kineskom tekstu se naglašava da su upravo zemlje NATO-a godinama gurale Moskvu i Peking jedan ka drugom. Da nije bilo hiljada uvedenih mera protiv Rusije, svet se sada verovatno ne bi razvijao ovom brzinom ka multipolarnosti. Ovako, proces je ubrzan, a sve više država izlazi iz zapadnog okvira i traži sopstveni prostor.
U delu analize posvećenom globalnoj dinamici navodi se i da Sjedinjene Države gube lidersku poziciju, ponašajući se „poput ranjene životinje“ koja uzvraća prema svakoj državi pojedinačno, više iz nemoći nego iz realne snage.
Zapad, kako pišu kineski novinari, teško prihvata drugačiji pristup Rusiji. I dok se na terenu menja raspored moći, čini se da i dalje veruje da pritisak i ucena mogu dovesti do cilja. Ako ikada shvati da to nije pravi alat, biće kasno – a možda je već kasno.
Na kraju, ostaje slika jedne male države koja se zatekla u ulozi koju nije mogla da iznese. Iako je Estonija pokušala da stvori probleme Rusiji pritiskom preko Kine, završila je u situaciji koja se prepričava kao primer političkog preterivanja.
U Pekingu je to doživljeno kao nešto između šale i neverice, dok se šira priča i dalje razvija — svet se menja, multipolarnost ubrzava, a pitanja koja je otvorila Estonija samo su još jedan pokazatelj koliko se globalni odnosi klize iz starih šablona u nešto što još nije sasvim definisano.
Webtribune.rs
