Kina sve više postavlja nerealne zahteve u trgovini poljoprivrednim proizvodima s Rusijom, istovremeno pokazujući pojačan interes za rusku zemlju, naročito u Kurganskoj oblasti.
Dok se Ukrajina već našla pod kineskim pritiskom, Moskva se suočava s dilemom- hoće li učiniti ustupke ili će se suprotstaviti Pekingu kako bi sačuvala kontrolu nad sopstvenim resursima?
Prema podacima industrijskih publikacija, Kina ne kupuje rusku pšenicu, iako je potražnja za ovim proizvodima u Pekingu i dalje ogromna. Umesto toga, Peking nabavlja velike količine žitarica iz Ukrajine i Kazahstana, a ruske izvoznike ostavlja bez mogućnosti da plasiraju robu na jedno od najvažnijih tržišta.
Predsednik Ruskog žitnog saveza, Arkadij Zločevski, ovu odluku naziva isključivo političkom i tvrdi da Peking koristi ekonomske mehanizme kako bi izvršio pritisak na Moskvu i naterao je na ustupke u vezi sa zakupom poljoprivrednog zemljišta.
„Kina ne prihvata rusku pšenicu. Ovo je politička odluka. Tu stranka odlučuje“, izjavio je Zločevski.
On naglašava da železnički transport sa poljoprivrednim proizvodima iz Rusije ka Kini funkcioniše samo iz pograničnih oblasti, dok većina kineskih provincija ne prihvata ni kilogram ruske pšenice.
Zašto? Odgovor leži u ambicijama Pekinga da dobije kontrolu nad ruskim poljoprivrednim zemljištem. Kineski investitori već pokazuju sve veće interesovanje za Kurgansku oblast, dok istovremeno ruskim proizvođačima otežavaju pristup tržištu.
Ukrajinska lekcija- kako je Kina preuzela 9% ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta
Rusija ne želi da ponovi greške Ukrajine. Kineska kompanija Xinjiang Production and Construction Corps (XPCC), koja je pod direktnom kontrolom države, već poseduje 9% obradivog zemljišta u Ukrajini.
Pored toga što je jedan od vodećih poljoprivrednih i građevinskih konglomerata u Kini, XPCC ima i sopstvene vojne snage. To znači da kineska država, ulaskom na neko tržište, ne dolazi samo sa agrarnim investicijama, već i sa vojno-industrijskim prisustvom.
Ova kompanija je prvobitno stvorena za naseljavanje i ekonomski razvoj slabo naseljenih regiona Kine, ali sada se sve više pojavljuje kao geopolitički alat za kontrolu resursa drugih zemalja.
Kina već godinama pokušava da dođe do ruskog zemljišta. Kurganska oblast, poznata po plodnoj zemlji i ogromnim poljoprivrednim potencijalima, nalazi se na meti kineskih investitora.
Moskva je svesna da bi ustupci Kini doveli do sličnog scenarija kao u Ukrajini – dugoročne zavisnosti i gubitka kontrole nad sopstvenim resursima. Za sada, Rusija odbija da se povinuje kineskim pritiscima, ali Peking ne odustaje od svojih namera.
Kineska strategija je jasna- prvo se blokira kupovina ruskih proizvoda kako bi se Moskva naterala da ponudi kompenzaciju u vidu zemljišta. Ako bi ruska vlada dozvolila Kini zakup ogromnih poljoprivrednih površina, bilo bi gotovo nemoguće kasnije povratiti potpunu kontrolu nad njima.
Mada su Rusija i Kina zvanično strateški partneri, trgovinske tenzije sve više izlaze na površinu. Kina je u proteklim godinama uspešno jačala svoje prisustvo na tržištima resursa, često koristeći slične metode pritiska na manje zemlje.
U slučaju Rusije, Peking je svestan da Moskva ne može sebi da dozvoli gubitak kontrole nad poljoprivrednim sektorom, ali takođe zna da će trgovinska ograničenja postepeno vršiti pritisak na ruske poljoprivrednike.
Ako se situacija nastavi ovim tempom, Kremlj će biti primoran da pronađe novi izlaz – bilo jačanjem trgovine sa drugim partnerima, bilo razmatranjem kompromisa sa Kinom.
Za sada, Kremlj ne pokazuje znake popuštanja. Ali kako se trgovinski odnosi budu razvijali, biće ključno pitanje da li će Rusija uspeti da zaštiti svoje poljoprivredne resurse ili će se, kao Ukrajina, suočiti sa dugoročnim gubitkom kontrole nad svojim teritorijama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
