Kinesko lansiranje DF-41 interkontinentalne balističke rakete (ICBM) nad vodama Tihog okeana prvi put nakon 44 godine izazvalo je veliku pažnju međunarodne zajednice.
Ova raketa je lansirana sa kosmodroma na ostrvu Hainan tokom vojnih vežbi Narodnooslobodilačke armije Kine (NOAK), a događaj je započet u 08:44 po pekinškom vremenu (03:44 po moskovskom vremenu).
DF-41 raketa ima domet od približno 12.000 kilometara i može nositi do 10 nuklearnih bojevih glava, što je čini izuzetno moćnim oružjem. Lansiranje je izvršeno izvan kineske teritorije, u južnom delu Tihog okeana, a Peking je prethodno upozorio relevantne države o ovom vojnom potezu.
Cilj i kontekst lansiranja
Kineska strana navela je da je svrha ovih testova ispitivanje borbene gotovosti raketnih jedinica NOAK. Kinesko ministarstvo odbrane istaklo je da lansiranje poštuje međunarodne norme i nije usmereno prema konkretnim ciljevima, kao ni da ne predstavlja pretnju za susedne zemlje.
Međutim, ovakav potez nije moguće posmatrati izolovano, budući da svaka velika vojna aktivnost ovog tipa može imati šire geopolitičke implikacije.
Ovo lansiranje je posebno značajno jer je poslednji put kada je Kina testirala interkontinentalnu balističku raketu izvan svoje teritorije bio 1980. godine. To znači da je proteklo više od četiri decenije pre nego što je ponovo sproveden test sličnih razmera, što signalizira promenu u kineskom vojnom ponašanju i strategiji.
DF-41 i njene karakteristike
DF-41 je trenutno jedna od najnaprednijih kineskih interkontinentalnih balističkih raketa, i jedno je od ključnih oružja u kineskom nuklearnom arsenalu. Raketa ima domet od oko 12.000 kilometara, što joj omogućava da dosegne skoro svaki deo sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države.
Ono što je posebno zabrinjavajuće za međunarodnu zajednicu jeste činjenica da DF-41 može nositi do 10 bojevih glava, što znači da je u stanju da istovremeno pogodi više ciljeva, čineći je izuzetno efikasnim sredstvom odvraćanja u potencijalnom sukobu.
Geopolitički kontekst i poruka lansiranja
Jedan od ključnih aspekata ovog lansiranja je pitanje da li ono šalje određenu poruku međunarodnoj zajednici, posebno Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima u regionu Pacifika.
U proteklih nekoliko godina, tenzije između Kine i Zapada, posebno SAD-a, značajno su porasle, pre svega zbog trgovinskih sporova, sukoba oko Tajvana, kao i vojnih aktivnosti u Južnom kineskom moru.
Upozorenje SAD-u i saveznicima u regionu Pacifika
Iako kineske vlasti tvrde da lansiranje nije usmereno ka bilo kojoj konkretnoj državi, mnogi analitičari smatraju da ovo testiranje predstavlja implicitno upozorenje SAD-u i njenim pacifičkim saveznicima, kao što su Japan, Južna Koreja i Australija.
Ove zemlje već neko vreme intenzivno rade na jačanju svojih vojnih kapaciteta i saveza zbog sve agresivnijih poteza Kine u regionu. Peking, sa svoje strane, vidi ove aktivnosti kao pokušaj američkog vojno-političkog okruženja i destabilizacije.
Demonstracija kineske vojne snage
Lansiranje DF-41 može se shvatiti i kao demonstracija kineske vojne snage i tehničkih mogućnosti u globalnim okvirima. Ova raketa je deo kineske strategije nuklearnog odvraćanja, koja se temelji na sposobnosti da Kina, u slučaju napada, može zadati razoran odgovor.
Tim činom Peking želi da pošalje signal da nije vojno inferioran u odnosu na SAD ili Rusiju, dve najveće nuklearne sile sveta.
Pitanje Tajvana
U kontekstu sve zategnutijih odnosa oko Tajvana, lansiranje DF-41 može se posmatrati i kao signal SAD-u da Peking nije spreman da odustane od svojih interesa u regionu.
Kina Tajvan smatra delom svoje teritorije i nedavno su porasle tenzije zbog sve većeg vojnog prisustva SAD u regionu, kao i prodaje američkog naoružanja Tajvanu. Peking kontinuirano šalje vojne signale upozorenja, a lansiranje ICBM-a može biti još jedan u nizu koraka u tom pravcu.
Reakcije međunarodne zajednice
Ruski predsednički portparol Dmitrij Peskov naglasio je da Kina ima suvereno pravo da razvija svoju odbranu i vojnu infrastrukturu. Rusija i Kina su u poslednjih nekoliko godina znatno ojačale svoje bilateralne odnose, naročito u domenu vojne saradnje, te nije iznenađenje da je Moskva izrazila podršku ovom kineskom potezu.
Peskov je istakao i da se između Moskve i Pekinga vodi kontinuirana komunikacija u pogledu ovakvih vojnih pitanja.
Na drugoj strani, Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici zasad nisu izneli zvanične izjave o kineskom testiranju DF-41, ali se može pretpostaviti da će ovaj događaj pojačati zabrinutost zbog narastajućih vojnih kapaciteta Kine.
Posebno u kontekstu regiona Pacifika, gde se već sada vodi trka u naoružanju, kinesko testiranje interkontinentalnih balističkih raketa može dodatno podstaći američke napore da jačaju prisustvo i vojne saveze u tom delu sveta.
Zaključna razmatranja
Kinesko lansiranje interkontinentalne balističke rakete DF-41 izvan svoje teritorije nije slučajni čin, već deo šire strategije vojnog jačanja i pozicioniranja Kine kao globalne sile.
U trenutku rastućih tenzija na globalnom nivou, Kina ovakvim potezima pokazuje svoju spremnost da brani svoje interese, bilo da su u pitanju teritorijalna pitanja kao što je Tajvan ili širi geopolitički sukobi sa Zapadom.
Peking šalje signal da je vojno spreman, dok istovremeno insistira na tome da poštuje međunarodne norme i ne ugrožava stabilnost u regionu.
Međutim, ovakva vojna aktivnost ne može se zanemariti u kontekstu sve zategnutijih globalnih odnosa, gde svaka akcija jedne sile izaziva reakciju drugih. U tom smislu, lansiranje DF-41 može se shvatiti kao poruka upozorenja, ali i kao demonstracija sve jačih vojnih kapaciteta Kine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
