Kina je svečano pustila u rad svoj najnoviji i najnapredniji nosač aviona, čime je obeležen jedan od ključnih trenutaka u modernizaciji kineske mornarice.
Na ceremoniji kojoj je prisustvovao predsednik Si Đinping, porinut je nosač aviona „Fuđijan“ – treći u floti, ali i ubedljivo najveći i tehnološki najsloženiji brod koji je Kina do sada izgradila.
Sam čin puštanja u rad nije bio samo tehnička formalnost: Bio je to politički i strateški signal da se Kina ozbiljno pozicionira na svetskoj pomorskoj sceni.
„Fuđijan“ je po mnogo čemu korak napred u odnosu na svoja dva prethodnika. Opremljen je naprednim sistemom elektromagnetnog katapultiranja, tehnologijom koja omogućava lansiranje različitih tipova aviona – težih, bolje naoružanih i spremnih za duže misije.
To je ogromna prednost, jer povećava broj i domet letelica koje brod može da pošalje u akciju. Trenutno samo jedan drugi nosač aviona na svetu poseduje tu tehnologiju – američki „Gerald Ford“, što jasno pokazuje koliko Kina želi da sustigne Sjedinjene Države na ovom polju.
Novi brod, međutim, ne koristi nuklearni pogon, već konvencionalni, što donekle ograničava njegovu autonomiju i trajanje operacija na otvorenom moru. Ipak, to nije umanjilo simboličnu težinu događaja. Mnogi u Pekingu vide „Fuđijan“ kao kamen temeljac buduće serije nosača aviona koji će biti sve veći i snažniji.
Kina već raspolaže sa dva nosača aviona u aktivnoj službi – „Liaoningom“, kupljenim od Ukrajine još 2000. godine i preuređenim za potrebe kineske mornarice, te „Šandongom“, prvim nosačem aviona koji je u potpunosti izgrađen u Kini i u upotrebi od 2019. godine.
Međutim, u poređenju s njima, „Fuđijan“ je drugačiji svet: Brod koji u sebi objedinjuje iskustvo iz prethodnih projekata i najnovije tehnološke inovacije.
Uprkos impozantnom napretku, većina vojnih analitičara smatra da Kina i dalje zaostaje za Sjedinjenim Državama u pogledu kapaciteta za lansiranje i operativnu efikasnost aviona s nosača.
Američka mornarica decenijama ima iskustvo i logistiku koja omogućava istovremeno funkcionisanje više borbenih grupa nosača, dok Kina tek ulazi u tu fazu razvoja. Rivalitet dve sile, posebno u Južnom kineskom moru i oko Tajvana, dobija tako novu dimenziju – tehnološku i stratešku.
Zanimljivo je da se „Fuđijan“ ne posmatra samo kao vojno sredstvo, već i kao simbol nacionalnog ponosa. On pokazuje koliko je kineska brodogradnja napredovala, ali i koliko je zemlja odlučna da uđe u red vodećih pomorskih sila sveta.
Neki posmatrači ističu da se ovim brodom Kina ne takmiči samo sa Sjedinjenim Državama, već i sa sopstvenim ambicijama – onim da bude samodovoljna, moderna i globalno relevantna sila.
Na kraju, ostaje pitanje vremena: Koliko brzo će Kina uspeti da pretvori tehnološki napredak u stvarnu pomorsku moć? „Fuđijan“ je impresivan korak, ali samo jedan u nizu na dugom putu koji vodi ka potpunom paritetu sa Vašingtonom. I to je možda ono što najviše intrigira posmatrače širom sveta – ne ono što Kina danas ima, već ono što je pokazala da može da napravi sutra.
Webtribune.rs
