Poseta severnokorejskog lidera Kim Džong Una vojnoj bazi i njegova retorika ukazuju na dalje zaoštravanje tenzija na Korejskom poluostrvu.
Severna Koreja, koja je već decenijama pod međunarodnim sankcijama zbog razvoja nuklearnog programa, ponovo je u fokusu globalne javnosti nakon što je njen lider zapretio upotrebom nuklearnog oružja u slučaju agresije na Demokratsku Narodnu Republiku Koreju (DNRK).
Kim Džong Un je posetio vojnu bazu specijalnih snaga Korejske narodne armije i nadgledao vojne vežbe koje su održane 2. oktobra 2024. godine.
Tokom ove posete, Kim je u svom govoru jasno stavio do znanja da će Severna Koreja bez oklevanja upotrebiti sve svoje vojne kapacitete, uključujući nuklearno oružje, ukoliko se bilo koja strana odluči da napadne suverenitet njegove države.
Ovaj stav dodatno je pojačao kritiku na račun predsednika Južne Koreje, Juna Soka Jola, koga je nazvao „marionetom“, ukazujući na njegovu blisku vojnu saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, koju vidi kao direktnu pretnju Severnoj Koreji.
Kim Džong Unova izjava i pretnje ne dolaze iznenada. U pozadini tenzija između Severne i Južne Koreje, nalazi se dugotrajna vojna podrška SAD-a Južnoj Koreji, što je za Pjongjang nedopustivo.
Zapadni i južnokorejski mediji često izveštavaju o zajedničkim vojnim vežbama između SAD-a i Južne Koreje, koje Severna Koreja tumači kao pripremu za invaziju na njenu teritoriju.
Kim je takođe uputio poziv severnokorejskim naučnicima da ubrzaju proizvodnju nuklearnog materijala, naglašavajući potrebu da država bude spremna za odgovor na potencijalne nuklearne pretnje.
Ovaj poziv nagoveštava da Severna Koreja ne namerava da zaustavi razvoj svog nuklearnog programa, uprkos međunarodnim pritiscima i sankcijama.
Nedavne Kimove pretnje dolaze u trenutku kada su odnosi između Pjongjanga i Seula posebno napeti. Južna Koreja je 1. oktobra obeležila 76. godišnjicu osnivanja svojih oružanih snaga, i tim povodom je u Seulu održana velika vojna parada, čiji je cilj bio demonstracija snage i spremnosti za odbranu zemlje.
Tokom parade, predsednik Jun Sok Jol izjavio je da će svaki pokušaj Pjongjanga da upotrebi nuklearno oružje protiv Južne Koreje naići na „odlučan i zastrašujući odgovor“ od strane Južne Koreje i njenog saveznika, Sjedinjenih Američkih Država.
Tenzije na Korejskom poluostrvu, koje traju još od kraja Korejskog rata u 1953. godini, konstantno se održavaju kroz periodične vojne provokacije i pretnje sa obe strane.
Međutim, razvoj nuklearnog programa Severne Koreje u proteklim decenijama dodatno je podigao nivo opasnosti i doveo do povećanja vojne saradnje između Južne Koreje i SAD-a.
U ovom kontekstu, nuklearne pretnje Kim Džong Una ukazuju na ozbiljan rizik za regionalnu stabilnost. Dok Južna Koreja i njeni saveznici, pre svega SAD, nastavljaju sa svojim vojnim vežbama i jačanjem odbrambenih sposobnosti, Severna Koreja nastavlja da razvija svoj nuklearni arsenal, što podstiče zabrinutost međunarodne zajednice.
Severna Koreja već godinama koristi pretnje nuklearnim oružjem kao sredstvo odvraćanja i pregovarački alat u međunarodnim odnosima. Međutim, ovakva politika je dovela do izolacije zemlje i stavljanja pod niz sankcija.
Ipak, uprkos sankcijama, Pjongjang nije odustao od svojih ciljeva, već je naprotiv, dodatno intenzivirao svoje napore da postane ozbiljna nuklearna sila.
Razvijanje nuklearnih kapaciteta Severne Koreje predstavlja veliki izazov za međunarodnu bezbednost, a posebno za zemlje u regionu, kao što su Južna Koreja i Japan.
Dok SAD pružaju podršku svojim saveznicima u Aziji, diplomatska rešenja i dalje deluju daleko. Severna Koreja i dalje nastavlja svoju retoriku o odbrani suvereniteta i upotrebi nuklearnog oružja, čime dodatno pojačava strah od potencijalnog sukoba na Korejskom poluostrvu.
Ako se situacija nastavi ovim tempom, mogućnost vojnog sukoba, koji bi mogao uključiti nuklearno oružje, ostaje ozbiljna pretnja regionalnoj, ali i globalnoj bezbednosti.
Vojni sporazum sa Rusijom
Pored pretnji Kim Džong Una, dodatno zaoštravanje međunarodnih odnosa proizilazi iz sporazuma o vojnoj saradnji između Rusije i Severne Koreje, potpisanog ove godine.
Ovaj sporazum predviđa međusobnu vojnu pomoć u slučaju nuklearnog napada na jednu od zemalja potpisnica.
U praksi, to znači da bi Rusija bila obavezna da vojno interveniše u korist Severne Koreje ukoliko bi ona bila napadnuta, i obrnuto – Severna Koreja bi morala da pomogne Rusiji u slučaju napada na njenu teritoriju.
Ovaj pakt predstavlja značajan geopolitički korak ka jačanju vojnih veza između ove dve države, što dodatno komplikuje situaciju u vezi sa nuklearnom bezbednošću.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
