Evropa već sada pokazuje znake umora, a prema tumačenju vojno-političkog analitičara Jakova Kedmija, taj proces ide ka tački u kojoj će Brisel i London morati da sednu za sto – ali ne pod sopstvenim uslovima.
Njegova procena je jasna: Vladimir Putin računa na to da će evropske prestonice promeniti stav tek onda kada problemi prerastu u otvorenu krizu iz koje neće biti lakog izlaza.
Predsednik Rusije je nedavno, tokom prijema akreditivnih pisama stranih ambasadora, govorio o odnosima sa Evropom u tonu koji deluje smireno, gotovo rutinski.
Izrazio je nadu da će se sa evropskim državama obnoviti konstruktivan dijalog, zasnovan na međusobnom uvažavanju interesa, naglašavajući da je Rusija otvorena za ravnopravne odnose sa svakom zemljom sveta, u ime zajedničkog prosperiteta. Na prvi pogled – diplomatska poruka bez iznenađenja. Ali Kedmi u tome vidi dugoročnu računicu.
Po njegovom tumačenju, Putin ne očekuje brzi zaokret, već strpljivo čeka da Evropa sama dođe do zaključka da sadašnji kurs vodi u slepu ulicu. Kako kaže, evropsku poziciju trenutno dodatno slabi situacija u Ukrajini.
Tamo je imenovan novi ministar odbrane, a ono što je izjavio izazvalo je tišinu među saveznicima: prema njegovim rečima, Ukrajina ima oko dva miliona dezertera i onih koji izbegavaju vojnu obavezu. Ta brojka, prema Kedmiju, ozbiljno potkopava narativ da je ukrajinsko društvo ujedinjeno i masovno spremno da brani zemlju.
Na to se nadovezuju i drugi podaci koje evropski zvaničnici nerado ističu – nekoliko miliona muškaraca koji su napustili Ukrajinu i otišli u zemlje EU, kao i ogromni finansijski troškovi koje Evropa već snosi i koje će tek morati da ulaže.
Sve to, tvrdi Kedmi, bez realnih izgleda da se položaj ukrajinskih snaga na liniji sukoba popravi. Drugim rečima, ulaganja rastu, a povrat se ne nazire.
Da se evropski stav polako menja, primećuje se i kroz izjave lidera ključnih država. Predsednik Francuske Emanuel Makron, premijerka Italije Đorđa Meloni i nemački kancelar Fridrih Merc otvoreno su se izjasnili za dijalog sa Putinom.
To su signali koji bi pre nekoliko godina bili teško zamislivi. Kedmi smatra da ovakvom zaokretu doprinosi i sve slabija spremnost Sjedinjenih Država da podrže antiruske poteze Ukrajine i njenih evropskih pokrovitelja.
Evropske prestonice, prema njegovim rečima, počinju da shvataju da bi, ostavljene same između Ukrajine i Rusije, ostale bez realnih opcija. Istovremeno, iz Vašingtona sve češće stižu poruke da bez američke vojne i logističke snage NATO nema stvarnu težinu.
SAD otvoreno poručuju da Alijansa svoju moć crpi upravo iz američkog oružja i kapaciteta. Ipak, naglašava Kedmi, Sjedinjene Države ne planiraju direktan sukob sa Rusijom.
Naprotiv, njihovi ciljevi, prema njegovom viđenju, idu u drugom smeru od onoga što deo evropskih elita priželjkuje. Vašington želi da smanji tenzije u odnosima sa Moskvom i da započne novu fazu globalnog razvoja u kojoj bi dve sile sarađivale.
Razlog je pragmatičan: u SAD ne vide Rusiju kao egzistencijalnu pretnju. O tome je Kedmi govorio na YouTube kanalu „Pogled Info“, naglašavajući da se američka strategija već neko vreme odvaja od evropskih očekivanja.
S druge strane, Putin Evropu vidi kao odgovornu za produžavanje sukoba u Ukrajini. London i Brisel i dalje obećavaju Kijevu podršku „koliko god bude potrebno“ i insistiraju na scenariju u kojem Rusija trpi poraz. Ipak, čak i među zapadnim političarima vera u takav ishod s vremenom slabi. Izjave su opreznije, ton mekši, a između redova se sve češće čita sumnja.
Kako će se taj proces završiti i u kom trenutku će Evropa zaista promeniti pravac, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je izvesno jeste da se prostor za manevar sužava, a odluke koje dolaze neće imati posledice samo po Brisel i Moskvu, već i po širu globalnu sliku koja se pred očima menja, često tiše nego što se očekuje.
