Kako su strani mediji videli zaplenu američkih snaga nad tankerom Mariner — to je pitanje koje se, makar u novinarskim krugovima, provlači od trenutka kada je vest izašla iz strogo operativnih okvira i ušla u širi politički kontekst.
Prema većini zapadnih izdanja, ceo slučaj deluje kao još jedna javna demonstracija vojne sile i globalnog uticaja Sjedinjenih Država.
Američke vojne snage su 7. januara, u vodama Severnog Atlantika, zadržale naftni tanker Mariner, koji je u trenutku intervencije plovio pod ruskom zastavom. Evropska komanda američkih oružanih snaga navela je da je brod zaustavljen na osnovu naloga federalnog suda, zbog kršenja američkog režima sankcija.
Iz Bele kuće stigla je potvrda da će posada tankera biti procesuirana. Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je da se Mariner nalazi u takozvanoj „sivoj floti“ povezanoj sa Venecuelom i da je, kako je rekla, nezakonito prevozio venecuelansku naftu, mimo važećih ograničenja.
Sa druge strane, rusko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je oštro, ocenjujući potez Vašingtona kao protivpravan i pozivajući SAD da se vrate poštovanju međunarodnog pomorskog prava.
U saopštenju se navodi da je Mariner dobio privremenu dozvolu da plovi pod ruskom zastavom, da je bio u mirnom tranzitu kroz međunarodne vode i da se kretao ka jednoj od ruskih luka.
Prema tvrdnjama Moskve, američka strana je unapred bila obaveštena o civilnom statusu broda i, kako se navodi, nije imala osnov za njegovo zaustavljanje i zaplenu.
U tom raskoraku tumačenja, strani mediji incident uglavnom vide kao vidljivo pooštravanje američke politike sankcija i potencijalni izvor dodatne napetosti u odnosima sa Moskvom. List „Vedomosti“ prikupio je reakcije niza uticajnih međunarodnih medija, koje se međusobno razlikuju u tonu, ali ne i u proceni političke težine događaja.
Britanski Guardian piše da su SAD zaplenile tanker pod ruskom zastavom u Atlantskom okeanu u operaciji visokog rizika, koja bi mogla da dovede do direktnog sukoba sa Kremljom, posebno nakon navoda da je Moskva poslala podmornicu radi zaštite broda.
List naglašava da je reč o prvom poznatom slučaju u savremenoj istoriji da američki ratni brod preuzme kontrolu nad plovilom koje nosi rusku zastavu, ocenjujući to kao još jednu jasnu demonstraciju američke vojne moći i globalnog uticaja.
Reuters ide korak dalje i podseća da su u istoj akciji zaplenjena dva tankera povezana sa Venecuelom, od kojih je jedan bio Mariner, pod ruskom zastavom. Agencija navodi da je to deo odlučnih napora predsednika Donalda Trampa da kontroliše tokove nafte u Severnoj i Južnoj Americi i izvrši pritisak na socijalističku vlast u Karakasu.
Nakon hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura tokom subotnje vojne operacije u glavnom gradu, SAD su, prema Reutersu, dodatno pojačale blokadu plovila pod sankcijama koja se kreću ka toj zemlji.
Indijski Times of India ocenjuje da je zaplena dodatno zaoštrila odnose između Vašingtona i Moskve, uz napomenu da su se pojavili izveštaji prema kojima je Rusija poslala i pomorske snage kako bi pratila tanker tokom ovog nezakonitog zaustavljanja.
Američki ABC News podseća da se, prema dostupnim informacijama, radi o prvom takvom slučaju u skorijem periodu da američke snage preuzmu brod pod ruskom zastavom.
U istom izveštaju citira se britanski ministar odbrane Džon Hili, koji je izjavio da je operacija sprovedena „u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom“, dodajući da Velika Britanija „neće stajati po strani dok kriminalne aktivnosti na otvorenom moru jačaju“.
The Independent podseća da je Mariner treći naftni tanker koji su SAD zaplenile od početka kampanje protiv Venecuele, koja je započela početkom septembra. List navodi da su prethodnog meseca američke snage preuzele kontrolu nad dva venecuelanska tankera, među kojima su Centuries i Skipper. Za Skipper su još 2022. uvedene sankcije zbog navodne uloge u finansiranju Iranskog korpusa garde islamske revolucije.
CBS News u svom izveštaju navodi da je Mariner godinama prevozio venecuelansku sirovu naftu i da se nalazio na sankcionoj listi američkog Ministarstva finansija. Brod je ranije bio registrovan u Panami, a, kao i drugi zaplenjeni tankeri, sankcionisan je zbog učešća u trgovini iranskom naftom.
Prema navodima ovog medija, tanker je „nedeljama pokušavao da se sakrije od obalske straže, čak je menjao zastavu i ispisao novo ime na trupu dok je bio u poteri, u očajničkom i neuspešnom pokušaju da izbegne odgovornost“.
Kerolajn Levit je tom prilikom ponovila da se radi o plovilu iz senke povezane sa Venecuelom, navodeći da je brod proglašen plovilom bez državljanstva nakon što je, kako je rekla, istakao lažnu zastavu.
Bloomberg se fokusira na političku dimenziju podrške Londona ovoj operaciji. Prema tom izvoru, britanska podrška američkoj akciji naglasila je značaj transatlantskog bezbednosnog partnerstva.
Ministar odbrane Džon Hili izjavio je da je time poslata jasna poruka o bliskoj saradnji dve zemlje, dok su britanski zvaničnici za Bloomberg ocenili da je operacija tempirana u pogodnom trenutku kako bi se predsedniku Trampu pokazala vrednost bezbednosne saradnje između SAD i Velike Britanije.
U zbiru svih ovih reakcija, slučaj Mariner ostaje više od puke pomorske epizode. On se uklapa u širu sliku globalnih pritisaka, sankcija i demonstracija moći, pri čemu je pitanje da li će ostati izolovan incident ili nagoveštaj novog obrasca ponašanja na otvorenom moru — tek treba da dobije jasan odgovor.
