Kako je Severna Makedonija postala žrtva tuđih obaveštajnih igara i sopstvenih pogrešnih procena
Severna Makedonija je veoma poučan primer kako prolaze države koje svoju politiku zasnivaju isključivo na diplomatiji, bez oslonca na obaveštajne podatke svojih obaveštajnih službi.
Iskusni državnici znaju da je to „pipanje u mraku“ u kome vrebaju političke i diplomatske zamke i smicalice. Zato nigde ne kreću i ništa ne rade bez obaveštajne pripreme i što više pouzdanih i proverenih obaveštajnih podataka.
[adsenseyu1]
Ništa vam ne vredi da potrebne podatke dobijete od prijateljske države ako nemate svoju službu koja će ih proveriti i „verifikovati“ kao tačne. U periodu vladavine Zorana Zaeva Severna Makedonija je potpuno ignorisala i marginalizovala svoj obaveštajno-bezbednosni sistem, i to joj se na kraju osvetilo. Sve je to toliko poučno da će se sigurno izučavati na fakultetima za bezbednost i diplomatiju.
POLITIČKI GAF ZORANA ZAEVA
Malo je reći da se politika Zorana Zaeva, ona koja je odredila sudbinu države i (severno)makedonskog naroda, našla u dubokoj krizi. Ta politika je, odbijanjem EU da otvori pristupne pregovore s Albanijom i S. Makedonijom, doživela potpuni debakl.
Događaj se prikazuje kao opšte iznenađenje i kao strateška greška unije koju je izazvao francuski predsednik Emanuel Makron uz podršku Holandije i Danske, ali to ne menja glupu situaciju u kojoj se Makedonija našla.
Zaev i njegova proalbanska politička garnitura ne kriju da su prihvatili baš sve što se od njih tražilo u zamenu za primamljiva obećanja. Potpuno su ignorisali volju makedonskog naroda i pogazili gotovo sve nacionalne interese Makedonaca da bi ostvarili samo jedan – povlašćen ulazak u EU i ekonomski prosperitet. Ideja je bila da će narod tek tada shvatiti njihove drastične političke poteze i zaokrete i prihvatiti ih kao dalekovide i ispravne.
AFERA „REKET“
Prljava pozadina bavljenja politikom Zorana Zaeva potpuno je raskrinkana kroz korupcionašku aferu „Reket“, a njegova ličnost i karakterne osobine kroz humorističku smicalicu dvojice ruskih komičara koji su glumili ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.
Utisak je da su masku sa Zaeva skinuli vetrovi sa Istoka, koji na Balkanu nisu tako razorni kao zapadni, ali poneku grančicu na kojoj sede zapadni pioni i oni slome. Jasno se videlo da je on spreman da korumpira i da bude korumpiran i da na to gleda kao na nešto normalno i uobičajeno.
Zato nije čudo što je kroz aferu „Reket“ i vezu s makedonskom rijaliti zvezdom „Bokijem 13“ direktno upleten u korupciju i reketiranje velikih razmera. Aferom su izgubili kredibilitet ne samo Zaev i njegova politička garnitura nego i državne institucije jer je jedna od glavnih akterki afere Jelica Janeva, šefica Specijalnog tužilaštva Severne Makedonije.
Pa ipak, malo je verovatno da su zapadni moćnici zbog toga udarili rampu Makedoniji na ulazu u EU. Znamo mi da oni svoje poslušnike, a Zaev to sigurno jeste, finansiraju samo dok ih ne dovedu na vlast a nakon toga ih nauče da kradu, to uredno dokumentuju i ne treba im bolja ucena da im zauvek budu verni i poslušni.
[adsenseyu4]
Zaev je ovaj udarac teško prihvatio jer je došao od institucije od koje je očekivao bezuslovnu podršku i toleranciju, baš kao što je i on bezuslovno prihvatao sve njihove igre i sugestije. Takav je bio „diplomatski“ dogovor.
Otvaranje pristupnih pregovora za njega je bilo spasonosno jer je trebalo da odvuče pažnju javnosti s neprijatnih afera. Pošto se to nije dogodilo, sada je krah potpun i na unutrašnjem i na međunarodnom planu i Zaevu je ostao samo jedan jedini adut na koji igra – demokratičnost.
Nije odluku o ostavci Zoran Zaev doneo iz revolta, niti u afektu, nego je ona duboko rezonska i, u situaciji u kojoj se našao, jedino moguća. On sada pokušava da se predstavi kao žrtva prevare i nekakve zavere protiv makedonskog naroda.
Tako njegovu najavljenu ostavku, insistiranje na hitnim izborima i raspisivanje izbora treba gledati kao jedan novi politički gaf. Iako su neki u Evropi pa i Srbiji naseli na njegovu političku podvalu, smešno je i pomisliti da ono što se dešavalo u vezi sa Zoranom Zaevom i što je on kasnije radio kao premijer ima bilo kakve veze s demokratijom.
PARALIZA OBAVEŠTAJNO-BEZBEDNOSNOG SISTEMA
Za Zapad je demokratija rastegljiv i širok pojam kada se odnosi na male i nestabilne države koje treba potčiniti interesima NATO-a. Tu volja većine nije važna i samo smeta „demokratskim procesima“.
Zaev sada računa na kratko pamćenje glasačke mašine i nove prljave igre moćnih zapadnih obaveštajnih službi, s nadom da će ga održati na vlasti oni koji su ga na vlast i doveli perfidnim igrama specijalnog rata. Naravno, zbog svojih interesa, a ne makedonskih.
Obaveštajne igre i obaveštajne afere skrojile su današnju Severnu Makedoniju potpuno po meri Zapada. Zato se treba prisetiti kako je započela široka akcija zapadnih obaveštajnih službi na eliminaciji „ruskog malignog uticaja“ iz Makedonije. Sve je započelo velikom i bombastom obaveštajnom „aferom prisluškivanja“.
Upravo Zoran Zaev, tada minorna politička ličnost bez podrške makedonskog naroda, lansirao je aferu o nezakonitom prisluškivanju mnogih ljudi (gde se navodi brojka od dvadesetak hiljada građana) i prisluškivanju političkih protivnika gde je kao primer navodio sebe. Raspolagao je „čvrstim dokazima“ – transkriptima prisluškivanih razgovora koje je dozirano puštao u javnost.
Nikada nije utvrđeno odakle Zaevu poverljivi transkripti (ako su u pitanju originali). Ovom aferom makedonski obaveštajno-bezbednosni sistem bio je potpuno paralisan, baš u ključnom periodu podrivanja državnih institucija i aktuelne vlasti, kada je trebalo najintenzivnije da rade i da se tome suprotstave.
[adsenseyu1]
Zaev je objavljivanje video i audio zapisa počeo pod nazivom „Informativne bombe“ a od početka je bilo jasno da iza njega stoji neka moćna obaveštajna služba.
Na osnovu vanredno jake diplomatske i medijske podrške sa Zapada može se prilično pouzdano proceniti ko mu je ustupio transkripte i ko je upravljao ovom tajnom akcijom kompromitacije vlade VMRO–DPMNE, koju su optužili da je proruska jer nije olako prihvatala ono što se od nje tražilo.
Postoji mogućnost da je albanska obaveštajna služba izvršila operativni prodor u centar makedonskih kontraobaveštajaca i da je ustupila transkripte Zaevu kao makedonskom političaru preko koga će se ostvarivati albanski interesi. Ipak, najverovatnije je da je sve diktirala američka obaveštajna služba CIA, koja je imala snagu da sve kontroliše, te savremenu tehniku da i sama prisluškuje tipovane ličnosti, i dovoljan uticaj na Albance i Grke kako bi se ostvario konačni cilj – uvlačenje Makedonije u NATO.
„TIRANSKA PLATFORMA“
Tadašnji premijer Nikola Gruevski znao je odakle vetar duva, i optužio je Zaeva da je „na nelegalan način i uz pomoć stranih obaveštajnih službi organizovao mrežu prisluškivanja makedonskog državnog vrha da bi nabavio kompromitujuće podatke uz pomoć kojih bi prinudio vladu da podnese ostavku“.
[adsenseyu4]
Međutim, jedno je znati, a drugo dokazati. Ova obaveštajna afera snažno je uzdrmala njegovu vladu jer su pod pritiskom zapadnih diplomata bili prinuđeni da procesuiraju „odgovorne ličnosti“, čime su praktično priznali zloupotrebe. Popuštanje pod pritiscima bila je nova perfidna zamka gde su osude i abolicije dovele vladu Gruevskog u situaciju da je minorna stranka Zaeva, uz pomoć albanskih partija, skine s vlasti.
Teško je poverovati da je „Tiranska platforma“ rezultat nekakvog ugleda Zorana Zaeva u albanskom korpusu, kao što je teško poverovati da je „Prespanski sporazum“, kojim je prevaziđen grčki veto u vezi s imenom Makedonije, bio rezultat njegove politike. Sve su to uredile i vodile moćne obaveštajne službe NATO-a.
Dalja ideja bila je da Zaev učvrsti svoju vlast progonom političkih protivnika. Mnogi su osuđeni kao akteri nereda u Sobranju. Osuđen je lider stranke VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, koji je zbog pritisaka i progona odlučio da pobegne iz zemlje.
Zapad je na sve to gledao blagonaklono, kao na eliminaciju ruskog uticaja gde su sva sredstva dozvoljena. I akcija bekstva Gruevskog liči na zajedničku akciju više obaveštajnih službi pod kontrolom NATO-a, jer je u Mađarsku pobegao preko Albanije i Crne Gore.
Bio je pod višeslojnom kontrolom zapadnih i albanskih obaveštajnih službi koje su sigurno znale za pripremu njegovog bekstva i mogle su ga sprečiti da im je to bio interes. Namerno su se pravili nevešti i pustili ga da ode, kako bi još više oslabili njegovu stranku i ojačali Zaeva.
POGREŠNE PROCENE
Nakon „pobede“ na izborima, kao premijer Makedonije, Zoran Zaev nije verovao svojim obaveštajnim i kontraobaveštajnim službama jer je sve vreme bio s njima u direktnom sukobu i tvrdio da ga prate i prisluškuju. Iz mnogo razloga, ni službe nisu verovale njemu.
Tako za vođenje politike nije koristio informacije svojih tajnih službi i potpuno se prepustio zapadnim diplomatama da ga oni vode. Ispunjavao je baš sve njihove zahteve i uslove, bez obzira na to koliko zadiru u interese Makedonije i makedonskog naroda. Zbog nedostatka informacija sopstvenih službi, jedino mu je preostalo da sluša i veruje da će sve što mu diplomate obećavaju ispuniti.
Da stvar po Zaeva i njegovu politiku bude još gora, on je, samostalno ili po nečijoj sugestiji, svoje obaveštajno-bezbednosne službe pogrešno usmerio.
Umesto da tajne službe, koje su ionako male i sa skromnim mogućnostima, usmeri prema centrima u kojima se donose sudbonosne odluke i od kojih zavisi sudbina Makedonije, on je kompletan obaveštajno-bezbednosni aparat usmerio protiv Srbije, jedine države u njihovom okruženju koja ih ničim ne ugrožava.
Naredio je da se operativnim merama sagledava kompletno osoblje srpske ambasade i tako makedonske službe, umesto da brinu o zaštiti Makedonije, stavio u funkciju zapadnih obaveštajnih centra iz kojih se vodi specijalni rat protiv Srbije.
Danas je potpuno jasna strategija specijalnog rata kojim je Makedonija prevučena u NATO, što i jeste bio cilj Zapada. „Afera prisluškivanja“ potpuno je slomila otpor agresiji specijalnim ratom, „Tiranska platforma“ obezbedila je Zaevu albansku podršku za dolazak na vlast, sudskim progonom političkih protivnika je svoju vlast učvrstio, a „Prespanskim sporazumom“ je definisana njegova dugoročna politika kojom je trebalo da reši sve makedonske sporove i probleme i uvede je preko reda i po povlašćenoj proceduri u EU.
Naravno da su baš sve u vezi s realizacijom toga plana vodile obaveštajne službe NATO-a, pre svega američke.
Zaev i njegova politička garnitura pogrešno su procenili da je krajnji cilj kompletne specijalne akcije ulazak Makedonije u EU, a da je ulazak u NATO samo obavezna usputna stanica. Sada im je jasno da su prevareni i da, ulaskom u zapadnu vojnu alijansu, Severna Makedonija za Zapad predstavlja rešen slučaj.
(pecat.co.rs)
