Kada prođe četrdeseta, mnogi primete prve promene – zglobovi postaju tvrđi, telo drugačije reaguje na promene vremena, javlja se umor i višak kilograma, a ni želja za intimnošću više nije ista.
Još snažnije, nakon pedesete sve to dobija na intenzitetu. Lekari objašnjavaju: radi se o postepenom padu takozvanih „hormona mladosti“ – testosterona, estrogena, hormona rasta i DHEA. Žene taj trenutak osećaju posebno kroz menopauzu, dok kod muškaraca proces ide sporije, ali jednako utiče na energiju i raspoloženje.
Hormonski pad se ne može zaustaviti lekovima bez posledica, ali postoji prirodan put. „Da, moguće je usporiti, pa čak i obnoviti hormonsku aktivnost, ali ključ leži u sveobuhvatnom pristupu – ishrana, fizička aktivnost i kontrola stresa“.
Proteini su prva tačka na listi – oni su građevinski blokovi svih ćelija, pa i hormona. Preporuka je: nemasno meso, riba, živina, jaja, mahunarke i orašasti plodovi.
Životinjski proteini se lakše vare, ali biljni doprinose vlaknima i dodatnim nutrijentima. Uz to, masnoće su neophodne za sintezu testosterona i estrogena – masna riba poput lososa, haringe i skuše donosi i dragoceni vitamin D. On se zove „sunčev vitamin“, ali je zapravo prohormon koji pokreće brojne procese, uključujući i endokrini sistem.
Nedostatak vitamina D znači i slabiju apsorpciju kalcijuma, što je posebno rizično u perimenopauzi. Zato nutricionisti izdvajaju i jetru bakalara, jaja i mlečne proizvode. Ne treba zaboraviti ni složene ugljene hidrate iz celog zrna, povrće i voće – oni drže nivo šećera pod kontrolom i sprečavaju nagle skokove koji ruše hormonsku ravnotežu.
Posebno mesto imaju minerali: cink (u crvenom mesu, morskim plodovima, semenki bundeve), magnezijum (u kakau, zelenom lisnatom povrću, integralnim žitaricama), selen (najviše u brazilskoj orasnici) i jod (u morskim algama i jodiranoj soli). Njihov nedostatak utiče direktno na hormonske procese.
Nema čarobne tablete, ali postoji čarobna formula – fizička aktivnost. Trening snage je posebno važan jer stimuliše proizvodnju hormona rasta (somatotropina) i održava aktivnost polnih hormona.
Nisu potrebne skupe sprave – vežbe sopstvenom težinom ili umerenim tegovima, dva do tri puta nedeljno, već donose efekat.
Uz to, svaka aktivnost – šetnja, plivanje, vožnja bicikla, skijanje – jača metabolizam, krvne sudove i srce, popravlja regulaciju šećera i holesterola. Dugoročno, telo postaje otpornije i hormoni dobijaju snažnu podršku.
A onda dolazi faktor koji se često zanemaruje – stres. Povišen kortizol ne šteti samo raspoloženju, već razara hormonski sistem.
„Ne postoji organ koji stres ne dodiruje“, upozorava dr Smirnova. Psiholozi potvrđuju: produženi stres ubrzava starenje, oduzima energiju i vitalnost čak i kod mladih. Smirivanje, meditacija, disanje ili prosto vreme provedeno u prirodi postaju neophodni, a ne luksuz.
Na kraju, ostaje pitanje: da li se proces može potpuno zaustaviti? Verovatno ne. Ali ono što se može učiniti jeste produžiti vitalnost i kvalitet života.
Hrana, kretanje i mir u glavi – jednostavne stvari koje zahtevaju doslednost. A možda i to jeste pravi odgovor: ne magija i instant rešenja, već svakodnevni izbori koji zajedno grade unutrašnju snagu i sporije starenje.
Webtribune.rs
