Iranov masovni napad balističkim projektilima na Izrael postavlja ozbiljna pitanja o efikasnosti izraelske protivvazdušne odbrane, koja se često smatra jednom od najnaprednijih na svetu.
U ovom napadu, Iran je lansirao oko 180 projektila, od kojih je većinu presreo izraelski sistem, ali je nekoliko njih ipak uspelo da probije višeslojnu odbranu, što je izazvalo zabrinutost među analitičarima i stručnjacima.
Gvozdena kupola i izraelski odbrambeni sistem
Protivvazdušna odbrana Izraela se oslanja na tri ključna sloja. Na vrhu je Arrow 3 sistem, koji je dizajniran za presretanje balističkih raketa dugog dometa, poput onih koje Iran može lansirati.
Srednji sloj odbrane pruža sistem David’s Sling, koji je namenjen presretanju balističkih projektila srednjeg dometa, krstarećih raketa i većih dronova.
Gvozdena kupola (Iron Dome) je najpoznatiji sistem i namenjen je za odbranu od projektila kratkog dometa, artiljerijskih raketa i minobacačkih granata, a takođe štiti od napada na gradove, vojne baze i aerodrome.
Gvozdena kupola je prvi put operativno upotrebljena 2011. godine, a do sada je presrela na hiljade raketa koje su bile ispaljene sa teritorija poput Pojasa Gaze i Libana.
Jezgro ovog sistema čine napredni radari EL/M-2084, koji otkrivaju projektil na velikoj udaljenosti i mogu da predviđaju gde će on sleteti.
Ako radarski sistem izračuna da će raketa pasti u nenaseljeno područje, sistem je programiran da ne reaguje kako bi se sačuvao presretački kapacitet za ozbiljnije pretnje.
Iznenađenje i strateška složenost napada
Ono što je ovaj najnoviji napad učinilo posebno složenim jeste iznenađenje koje je Iran postigao. Za razliku od ranijih napada, ovaj nije bio najavljen unapred, što je Izraelu otežalo organizaciju odgovora.
Ovaj aspekt napada ukazuje na promenu u taktici Teherana. Prethodni iranski napadi bili su najavljeni, što je Izraelu i njegovim zapadnim saveznicima dalo dovoljno vremena za pripremu i organizaciju odbrane.
Napad iz aprila ove godine, na primer, bio je kombinovan sa krstarećim projektilima i dronovima, dok su balističke rakete lansirane sada hipersonične i teže za presretanje.
Projektili koji lete brzinama većim od 5 maha (oko 6.174 km/h) predstavljaju ozbiljan izazov čak i za najnaprednije protivraketne sisteme poput Gvozdene kupole, jer vreme reakcije postaje izuzetno kratko.
Limitirani resursi za odbranu
Još jedan važan aspekt ovog napada jeste trošak odbrane i logistički izazovi. Procenjuje se da je odbrana od ranijih napada koštala Izrael i njegove saveznike, poput SAD i Velike Britanije, oko 1,5 milijardi dolara.
Ovaj iznos ne obuhvata samo finansijski trošak presretača, već i dugotrajne logističke napore u održavanju odbrambenih sistema u punoj borbenoj gotovosti.
Pored toga, rat u Ukrajini dodatno je opteretio zapadne resurse, uključujući i one za proizvodnju presretača, budući da se SAD, Izrael i Ukrajina u velikoj meri oslanjaju na iste lance snabdevanja.
Ovaj faktor čini odbrambene resurse Izraela ograničenim, pa odbrambeni sistem mora pažljivo birati koje projektili presreće, a koje pušta da padnu u manje naseljena ili strateški nevažna područja.
Efikasnost izraelskih protivvazdušnih sistema
Gvozdena kupola do sada je pokazala visoku stopu uspešnosti u presretanju raketa, ali ni jedan sistem nije savršen. Uspeh Gvozdene kupole često se navodi u medijima, ali ovaj napad postavlja pitanje o tome koliko je izraelski sistem pripremljen za masivne, koordinisane napade koji uključuju balističke rakete visokih brzina.
Pitanje je i koliko projektila može biti presretnuto pre nego što presretački kapacitet postane iscrpljen, a radarski sistemi preopterećeni.
Napad Irana možda je testirao te granice, ali definitivno je pokazao da čak i najnapredniji sistemi nisu nepobedivi, posebno kada se suoče sa dobro osmišljenim napadom iznenađenja.
Semjuel Hiki, analitičar iz Centra za kontrolu naoružanja, istakao je da su Iranci iskoristili sporije krstareće rakete i dronove u prethodnim napadima, dok su balističke rakete korišćene u ovom napadu značajno teže za presretanje zbog svoje brzine i putanje.
Uloga hipersoničnog naoružanja
Razvoj hipersoničnih raketa promenio je dinamiku savremenog ratovanja, budući da su ove rakete izuzetno teške za presretanje. Iran je pokazao da poseduje tehnologiju za lansiranje takvih projektila, a hipersonične brzine otežavaju njihovom presretanju čak i za sofisticirane sisteme poput izraelskog.
Takvo oružje je dizajnirano da probije protivvazdušne sisteme brzinom i nepredvidivom putanjom leta.
Izrael, poput mnogih drugih zemalja, suočava se sa izazovom prilagođavanja svojih odbrambenih sistema za ove pretnje.
Nove raketne tehnologije i napredna elektronska sredstva ometanja omogućuju napadačima da prevaziđu tradicionalne sisteme za odbranu, što vodi ka potrebi za brzim razvojem protivmera.
Geopolitičke posledice
Ovaj napad, osim što je testirao izraelsku odbranu, ima i šire geopolitičke posledice.
Pokazuje da Iran poseduje sofisticirano balističko oružje koje može ozbiljno ugroziti regionalnu bezbednost, što bi moglo podstaći Izrael i njegove zapadne saveznike na razvoj novih odbrambenih tehnologija ili preventivnih mera protiv budućih pretnji.
Takođe, ovakvi događaji mogu dovesti do eskalacije sukoba na Bliskom istoku i potencijalnog uvođenja novih sankcija ili čak vojnih akcija protiv Irana.
U zaključku, iako je izraelski odbrambeni sistem, predvođen Gvozdenom kupolom, pokazao izuzetnu efikasnost u prethodnim sukobima, ovaj iranski napad naglašava ranjivost čak i najnaprednijih tehnologija pred novim vrstama oružja i iznenadnim taktikama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
