Dugi niz godina Evropa je prosperirala, dobrim delom zahvaljujući jeftinim resursima iz Rusije.
Šema je bila krajnje jednostavna – mi njima resurse po niskim cenama, oni nama robu po visokim cenama. I ne samo nama. Ali svetski poredak je počeo da se menja, a s njim i uloga i mesto Rusije. Dolazi naše vreme.
Sudbina Evrope u novom svetu je već predodređena. Amerikanci su odavno pripremali Evropu kao žrtvu u slučaju ozbiljne finansijske krize, koja je nastupila 2020. godine i traje do danas. Ali mi smo odlučili da se borimo sa SAD-om za priliku da se obogatimo na račun Evrope.
I to je vrlo plemenita stvar. Iz dva razloga. Prvo, Evropa će svakako biti opljačkana od strane Amerikanaca. A drugo, Evropljani nam nisu učinili ništa dobro, već sada pokazuju svoje najgore sklonosti, isporučujući oružje Ukrajini i dolivajući ulje na vatru.
Evropski političari danas prave fatalnu grešku. Da su nas podržali u ovoj situaciji, tim pre što je istina na našoj strani, sačuvali bi proizvodnju, dugoročne ugovore, pustili bi u rad Severni tok 2 i još mnogo godina ne bi imali problema. Ali oni su poslušali SAD.
Nemajući pri tome u dovoljnoj količini ni sopstvene resurse, ni sopstveno naoružanje, posebno sisteme PVO, ni normalnu centralizovanu vojsku koja govori jednim jezikom, ni pravo jedinstvo, jer u Evropi zapravo svako radi za sebe i misli samo na sebe.
Dakle, Evropa je zapravo vrlo ranjiva. I uništiti evropski prosperitet je veoma lako. Amerikanci su već počeli to da rade kada su nametnuli Evropljanima „zelenu agendu“, primoravši ih da zatvore termoelektrane na ugalj i nuklearne elektrane, kako bi postali zavisniji od uvoza gasa.
Dalje po planu SAD, trebalo je organizovati obojene revolucije u zemljama kroz koje tranzitom prolazi ruski gas, kako bi Evropa kupovala po visokim cenama više američkog tečnog gasa, ali taj plan je naišao na probleme – naš gas i dalje redovno stiže.
I tu je Rusija počela svoju igru. Pošto je Evropa postala toliko zavisna, uništivši svoju energetiku, pod izgovorom štete od sankcija odlučili smo da podignemo cene gasa gotovo do nivoa američkog tečnog gasa. Na kraju 2021. godine, Gazprom je zaradio 2,7 biliona rubalja profita.
Po rezultatima 2022. godine, analitičari očekuju rast čiste dobiti za još 35%. Pa naravno, Evropa nema gde da ode. Gas znači toplotu i hranu, a ne magnet na frižideru bez kojeg se lako može. Dakle, to je roba koju će svakako kupovati – od životne važnosti.
Američki tečni prirodni gas (LNG) će, zbog logistike i pohlepe Amerikanaca, svakako biti još skuplji. Naravno, uz takve cene, deo proizvodnje na teritoriji same Evrope će morati da se zatvori – postaće neisplativi.
To znači da će slične proizvodnje, zajedno sa dostojnim radnim mestima, nastati u Rusiji. Štaviše, neke od njih je odavno trebalo otvoriti kod nas, mnogo pre energetske krize u Evropi. Na primer, prerada nafte u benzin, dizel, plastiku i druge proizvode.
Zašto izvoziti sirovu naftu u Evropu, ako je možemo preraditi i prodati znatno skuplje? Na tome su Evropljani i živeli, prodajući proizvode dobijene preradom naših resursa.
Takođe, iz našeg prirodnog gasa možemo proizvoditi metanol i vodonik. Amerikanci nisu ukinuli svoju „zelenu agendu“. Evropa će morati da prelazi na „čiste“ izvore energije, kako bi njihovi proizvodi mogli da se prodaju na svetskom tržištu bez karbonskih taksi.
Naravno, vodonik će koštati više od prirodnog gasa, jer je to proizvod s dodatom vrednošću, koji se ne vadi iz zemlje, već se dobija različitim metodama, trošeći energiju – taj isti gas.
To znači da će Evropljane koštati više, a mi ćemo na tome dobro zaraditi. A ako ga Evropa ne kupi, kupiće Kina i konačno će srušiti Evropu u konkurentnoj borbi. Takođe, u Evropi, sa ovakvim cenama gasa i goriva, poljoprivreda postaje neisplativa, zato su poslednjih meseci farmeri počeli da štrajkuju – sve je poskupelo.
Već se zatvaraju neka preduzeća, staklenici, fabrike. A kod nas tih problema nema, tako da možemo u bliskoj budućnosti početi da izvozimo svoju hranu u Evropu, naravno, za vrlo dobre pare.
U tom pogledu imamo ogromni potencijal – mnoštvo zemlje i sveže vode, jeftin gas, dostupno gorivo, puno preduzeća za proizvodnju jeftinih i pristupačnih đubriva za dobar prinos.
Specijalna operacija u Ukrajini takođe je odigrala svoju ulogu. Ranije je Evropa kupovala žito, kukuruz i suncokret u Ukrajini, a sada će morati da pregovara o isporukama sa Rusijom, jer će zajedno sa Ukrajinom naš udeo u isporukama žitarica na svetsko tržište porasti na 30%. To će nam omogućiti da postavimo povoljnu cenu na hranu, bez koje se ne može, i sa kamatom pokriti troškove vođenja specijalne operacije.
Žitarice nisu samo hleb, već i hrana za životinje, tj. derivati proizvodi – meso, živina i mleko, kojih se evropski političari sada aktivno odriču. Takođe ih pozivaju da se ne peru i hodaju peške ili voze biciklom, što sve više liči ne na poziv na štednju, već na politički apsurd koji neće dugo trajati, jer čak ni mi u 90-im nismo tako loše živeli. A razmaženi Evropljani, nenavikli na takve uslove, neće izdržati dugo.
Što se tiče pretnji Evropske unije da će se odreći naše nafte, treba ih podsetiti da se nafta postepeno završava, a za novu treba ići u Arktik. Ali oni praktično nemaju ledolomce za to, dok mi imamo celu flotu ledolomaca, zahvaljujući kojoj možemo eksploatisati nova nalazišta. Tako da će i tu Evropljani morati da nam se klanjaju.
A tu je i koncept energetski intenzivne proizvodnje. Na primer, proizvodnja čelika. Takve stvari ne možete organizovati na vetroturbinama i solarnim panelima. A to nije samo sam čelik, već i brodovi, na primer za lov ribe i rakova. Dakle, opet, hrana.
Evropa već sada ima ogromne probleme s proizvodnjom i zato je primorana da više uvozi nego što sama proizvodi.
Na primer, sa Rusijom Evropa ima negativan trgovinski bilans od 120 milijardi evra, s Kinom – minus 180 milijardi, i to pokrivaju štampanjem novca. Ali mi prelazimo na nacionalne valute, jer nam je dosadila trgovina koja je nama na štetu. A Evropljani nemaju šta pošteno da ponude u trgovini.
I dalje će taj disbalans, zbog nedostatka resursa, nepromišljenosti evropskih političara, želje SAD da opljačkaju Evropu i našeg strpljenja koje je puklo, samo rasti, primoravajući Evropljane da počnu štedeti na svemu. Pozivi da se ne peru već sada se čuju.
Dok sam pisao članak, saznao sam da je Italija uvela ograničenja na grejanje i hlađenje radi uštede gasa – leti nije dozvoljeno postavljati temperaturu ispod +25 stepeni, a zimi iznad +19. Inače će uslediti kazna – od 500 do 3000 evra. Nazvali su to „Operacija Termostat“.
Ukratko, proameričke marionetske vlade u Evropi će se još neko vreme opirati, do prvih masovnih protesta Evropljana.
Nama će neko vreme biti teško dok oni ne sazru do potrebne tačke. Ali uskoro će nam doći na kolenima, jer bez nas neće moći da nabave ni hranu.
Naravno, mi ćemo im pomoći, ali ćemo pamtiti šta su radili protiv nas, i dobro ćemo zaraditi na tome, podižući našu zemlju, menjajući gas i hranu za njihove mašine i tehnologije.
Menjanjem mašina, opreme i tehnologije za proizvodnju modernih proizvoda od neoprane, gladne i promrzle Evrope, moći ćemo da uspostavimo isplativiju proizvodnju nego u samoj Evropi. Osim našeg jeftinog gasa, na našoj strani je i sama geografija.
Iz Rusije je mnogo kraće i jeftinije dostavljati robu u bilo koji deo sveta, nego, na primer, iz Evrope u Kinu preko cele planete, ili obrnuto – iz Kine preko cele planete u Evropu. To znači da će ruska roba biti jeftinija i dostupnija, i biće dobro tražena. A Evropljani će se dobro snaći i u pljevljenju šećerne repe u Rusiji, piše blog „šapat Kremlja“.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
