Naslovnica SPEKTAR Kako će BRIKS pomoći Rusiji da pobedi Zapad

Kako će BRIKS pomoći Rusiji da pobedi Zapad

Na Zapadu su ogorčeni, što jedan broj velikih zemalja pomaže Moskvi, da zaobiđe antiruske sankcije. Reč je, pre svega, o zemljama asocijacije BRIKS, a takve izjave daju, na primer, predstavnici Indije. Pomoć je u stvarnosti – ali kakve su i zašto su neke druge zemlje još važnije za Rusiju?

BRIKS će pomoći Rusiji da zaobiđe sankcije. Upravo je takav zaključak, jedan broj ruskih i zapadnih stručnjaka, izveo iz reči šefa indijske delegacije Purnime Ananda, na forumu ruskog Tehnoproma. „Partneri iz BRIKS-a se otvaraju Rusiji, i postaju prilika za prevazilaženje efekata sankcija“, rekla je ona.

Većina zemalja stvara različite mehanizme za zaobilaženje sankcija. Oni se kreću od korišćenja trgovine trampom, do trgovine u sopstvenoj valuti. Ovo posebno važi za Brazil, Kinu, Južnu Afriku i Indiju, čiji je ukupan BDP više od 24 odsto svetskog pokazatelja, a njihov udeo u međunarodnoj trgovini oko 16 odsto“.

Moskva zaista računa na pomoć svojih partnera iz BRIKS-a, u smanjenju štete od zapadnih sankcija, i ta pomoć je prilično višestruka.

Pre svega, naravno, govorimo o obračunima u nacionalnim valutama. „Poravnanja u nacionalnim valutama, su glavni mehanizam prilagođavanja sankcijama“, objašnjava Ivan Timofejev, programski direktor Valdajskog kluba. Ti obračuni su glavni, jer vam omogućavaju da zaobiđete dolar kao sredstvo plaćanja – i samim tim zaobiđete američki trezor, koji prati transakcije u dolarima.

„Trgovinski i ekonomski odnosi sa zemljama BRIKS-a, mogu biti nezavisni od Zapada i zapadne finansijske infrastrukture, koju kontroliše Ministarstvo finansija SAD. Ako se trgovačka poravnanja odvijaju u nacionalnim valutama, onda su van kontrole Sjedinjenih Država, a američki trezor ne može blokirati odgovarajuće transfere “, tvrdi Dmitrij Suslov, zamenik direktora HSE Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije.

Naravno, s jedne strane, ove akcije ometaju implementaciju koncepta jedinstvene svetske trgovinske valute (čije postojanje u velikoj meri pojednostavljuje proces međunarodne trgovine i ekonomske interakcije). Međutim, u situaciji kada ovu valutu kontroliše jedna država za svoje sebične svrhe, drugog izlaza nema.

Takođe, zemlje BRIKS-a pomažu Rusiji da zaobiđe sankcije nastavljajući da uvozi svoju robu – pa čak i povećava uvoz uprkos američkom pritisku.

„Zemlje BRIKS-a su zaista izuzetno vredni partneri za Rusiju, u minimiziranju efekata zapadnih sankcija. Prvo, zato što su zemlje BRIKS-a povećale i nastavljaju da povećavaju uvoz ruskih energenata i drugi ruski izvoz. Drugo, zato što zemlje BRIKS-a nastavljaju da sarađuju sa ruskim preduzećima ruskog vojno-industrijskog kompleksa, i uvoze ruske vojne proizvode“, nastavlja Dmitrij Suslov.

Međutim, pomoć u zaobilaženju sankcija, ne ogleda se samo u trgovini nacionalnom valutom i kupovini ruske robe, već u uspostavljanju „paralelnog uvoza“, odnosno, uvozu tehnologija i robe iz Zapada u Rusiju preko trećih zemalja. I ovde postoji problem.

„Ne postoji jedinstven stav BRIKS-a, po pitanju prilagođavanja Rusije sankcijama. Sve zavisi od toga sa čime će im se tačno ponuditi saradnja i gde. Tamo gde postoji rizik da naletimo na američke sankcije i da izgubimo zapadna tržišta, saradnja će biti veoma oprezna, ako uopšte postoji“, kaže Ivan Timofejev.

„Teoretski, naravno, zemlje BRIKS-a mogu otvoreno da krše zapadne sankcije, ali će u velikoj meri pokušati da to izbegnu. Privatne kompanije će se posebno truditi – iz straha da ne potpadnu pod sekundarne sankcije SAD i izgube pristup domaćem tržištu SAD“, slaže se Suslov.

Indijske, kineske i druge firme, nisu spremne da padnu pod čekić zapadnih sankcija zbog trgovine sa Rusijom, a vlade ovih zemalja nisu spremne da zaštite svoje kompanije od ovog čekića. Međutim, već postoje presedani za zaštitu trgovinskih i ekonomskih odnosa sa Rusijom od američkog pritiska.

„Indija je to već uradila – uprkos uvođenju američkih sankcija, protiv skoro svih preduzeća ruskog vojno-industrijskog kompleksa, Nju Delhi nastavlja da uvozi rusko oružje i vojnu opremu. Istovremeno, SAD prete Indijcima sankcijama, ali ih ne uvode, jer je Indija kritičan partner Amerike u pacifičkom regionu“, kaže Dmitrij Suslov.

Jedno je braniti svoje nacionalno pravo na uvoz ruskih proizvoda, a drugo je braniti pravo na reeksport zapadne robe i tehnologije u Rusiju (to jest, da se bavite švercom). Pogotovo u situaciji kada je, kako kaže Ivan Lizan, šef analitičkog biroa SONAR-2050, „za Sjedinjene Države kažnjavanje Rusije pitanje prestiža i principa“.

Teoretski, naravno, ovde postoje zaobilazna rešenja. „U istoj Kini postoje kompanije koje su u potpunom vlasništvu države, koje ne zavise od međunarodnih tržišta i Sjedinjenih Država. Oni bi jednostavno mogli da pristanu da sarađuju sa Rusijom u onim oblastima koje su zabranjene jednostranim sankcijama Zapada“, kaže Dmitrij Suslov. Međutim, ovo bi bio pre izuzetak nego pravilo.

„Uz pomoć BRIKS-a možemo ne samo da zaobiđemo zapadne sankcije, već i da zamenimo zapadne tehnologije i razne visokotehnološke proizvode, koji su nam trenutno nedostupni. Na primer, odlazak Nokije i Eriksona iz Rusije, dramatično je povećao značaj Huavei tehnologije u oblasti ćelijskih komunikacija. U Indiji smo zainteresovani za farmaceutske proizvode, malotonažnu hemiju“, tvrdi Lizan.

„Međutim, ne može se sve zameniti. Na primer, u Kini ne postoji tehnologija za prečišćavanje prirodnog gasa. Tu tehnologiju u Brazilu ima „Embraer“, ali ga je kupio Boing, tako da je malo verovatno da ćemo odatle nešto dobiti“, nastavlja Lizan.

Generalno, po njegovom mišljenju, glavna pomoć zemalja BRIKS-a je zamena zapadnih tržišta uz njihovu pomoć, kao i stvaranje sopstvenih tehnologija u saradnji sa njima. U okviru ovog cilja Moskva se nikako ne fokusira na BRIKS.

„Za nas su Indija i Kina zanimljive ne toliko zbog toga što su članice BRIKS-a, koliko zbog veličine njihovih ekonomija i strateškog partnerstva između njih i Rusije. „Zainteresovani smo i za druge zemlje, u meri u kojoj su spremne da rade sa nama. Ovde treba da se razume da Brazil i Južna Afrika, imaju nizak trgovinski promet sa nama. Turska, na primer, koja nije članica BRIKS-a, već NATO-a, ima visoku. Zbog toga je trgovina sa Turskom veoma važna za nas“, rezimira Timofejev.

Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte  i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.

Naš VKontakte kanalhttps://vk.com/id718919389   Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune

(Gevorg Mirzajan, Vzgljad)

Prevod i adaptacija: Webtribune.rs