Zamena petrodolara petrojuanom predstavlja izazov hegemoniji američkog dolara i širem ekonomskom i političkom uticaju Sjedinjenih Američkih Država.
Ukoliko bi se ovaj proces intenzivirao, teža ekonomska i geopolitička tenzija između SAD-a i Kine bi mogla eskalirati.
Međutim, direktan vojni sukob između ove dve svetske sile bio bi izuzetno opasan i sa nesagledivim posledicama po globalnu stabilnost.
Iako se mogućnost rata ne može isključiti, veća je verovatnoća da bi SAD i Kina pribegle drugim oblicima sukoba pre nego što bi došlo do oružane konfrontacije.
1. Ekonomske sankcije i finansijski rat
Verovatniji odgovor SAD-a na dedolarizaciju i prelazak na petrojuan bio bi niz ekonomskih sankcija protiv Kine i njenih saveznika. Kao što je Donald Tramp već nagovestio, moguće su sankcije protiv država koje odluče da se odreknu dolara u međunarodnoj trgovini.
Amerika bi mogla uvesti carine, ograničenja pristupa finansijskim tržištima i čak isključivanje Kine iz ključnih međunarodnih finansijskih institucija poput SWIFT sistema.
Kina bi na ove mere mogla odgovoriti kontramerama, kao što su ograničenja izvoza ključnih resursa, poput retkih minerala, ili diverzifikacijom trgovine sa drugim velikim globalnim igračima, poput Evropske unije ili Rusije.
Takav scenario bi doveo do prolongiranog ekonomskog sukoba, nalik trgovinskom ratu između SAD-a i Kine tokom Trampovog mandata, ali potencijalno mnogo opsežnijeg i intenzivnijeg.
2. Geopolitički pritisci i regionalni sukobi
Umesto direktnog vojnog sukoba, SAD i Kina bi mogli da koriste regionalne sukobe i posredničke ratove kao sredstva pritiska. U Azijsko-pacifičkom regionu, Južno kinesko more predstavlja jedno od glavnih žarišta tenzija.
SAD već intenzivno sarađuje sa zemljama kao što su Japan, Južna Koreja i Filipini kako bi ograničili kineski uticaj u regionu.
Povećanje vojne prisutnosti SAD-a u Aziji ili stvaranje vojnih saveza poput „Indo-pacifičkog partnerstva“ mogli bi dovesti do veće militarizacije regiona, što bi povećalo rizik od incidenata ili sukoba.
3. Tehnološki i cyber rat
Osim ekonomskih i geopolitičkih sukoba, SAD i Kina već vode tehnološki rat, pre svega na polju 5G tehnologije, veštačke inteligencije i čipova.
Prelazak na petrojuan mogao bi ubrzati ovaj sukob, gde bi obe strane pojačale napore u cyber špijunaži, hakerskim napadima i drugim oblicima tehnološkog sabotiranja.
Kina bi mogla intenzivirati svoje napade na američke finansijske sisteme i infrastrukturu, dok bi SAD ciljano pogađala kineske tehnološke gigante poput Huaweia ili TikToka.
4. Eskalacija ka vojnom sukobu
U krajnjem slučaju, ako bi geopolitičke i ekonomske tenzije između SAD-a i Kine dostigle kritičnu tačku, moglo bi doći do vojnog sukoba.
Mogući okidači uključuju incident u Tajvanskom moreuzu, gde bi se kineske ambicije o reintegraciji Tajvana mogle sukobiti sa američkom podrškom Tajvanu.
Sukob bi takođe mogao nastati zbog Južnog kineskog mora, gde se Kina suočava sa američkim savezničkim snagama zbog prava na plovidbu i eksploataciju resursa.
Međutim, direktan vojni sukob između SAD-a i Kine bio bi katastrofalan po obe strane. Obe zemlje poseduju nuklearno oružje, a svaka eskalacija sukoba bi nosila rizik globalnog konflikta.
Osim toga, globalna ekonomija je toliko isprepletana da bi vojni sukob između dve najveće ekonomije sveta prouzrokovao kolaps finansijskih tržišta, poremećaje u lancima snabdevanja i globalnu recesiju.
Zaključak
Iako su tenzije između SAD-a i Kine oko dedolarizacije i uvođenja petrojuana realne, direktan vojni sukob ostaje manje verovatan zbog njegovih potencijalno katastrofalnih posledica.
Umesto toga, veća je verovatnoća da će se sukob manifestovati kroz ekonomske sankcije, trgovinske barijere, regionalne napetosti i tehnološke konflikte.
Oba globalna igrača će verovatno koristiti sve moguće resurse da zaštite svoje interese, ali će se truditi da izbegnu direktnu vojnu konfrontaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
