Bred Beket je nedavno stigao u Beograd i savršeno se uklapa u foto-robot tipičnog digitalnog nomada. Bred je skrenuo pažnju domaće javnosti svojim vrlo gledanim klipovima na Jutjubu u kojima dokumentuje svoja nomadska iskustva i oduševljeno pripoveda svojim sunarodnicima o Beogradu i Srbiji.
U razgovoru sa autorom ovog teksta, Bred je podelio svoju životnu priču i otkrio razloge koji su ga opredelili da pre tri godine napusti Ameriku i započne život digitalnog nomada
Proteklih nekoliko godina mnogo se pričalo i pisalo o masovnom odlasku naših mladih ljudi na Zapad u potrazi za boljim zaradama i životnim uslovima, a pojedini mediji su ovaj fenomen, karakterističan za sve istočnoevropske, posttranzicione zemlje, iskoristili kako bi, sa neskrivenom autošovinističkom nasladom, pisali o našoj zemlji kao o nekakvom kužnom, tamnom vilajetu u kome je i Bog odavno rekao laku noć i gde je samo preostalo da onaj koji poslednji iz njega izađe jednom zasvagda isključi svetlo.
Uporedo sa selektivnim navođenjem i tendencioznim preuveličavanjem lokalnih mana i nepovoljnih strana života u Srbiji, mladima su se servirale zašećerene, medomlečne i bajkovite ispovesti onih koji su već otišli i koji su, naizgled preko noći, pronašli sreću za kojom su u svojoj domovini dugo i bezuspešno tragali.
Čitava ta dirigovana, psihološka kampanja u kojoj se mladima sugerisalo da, što pre i po svaku cenu, napuste svoju zemlju bila je delom politički motivisana (kako bi se Srbija demografski ispraznila i dodatno oslabila), a delom plod potreba zapadnih privreda za određenim deficitarnim zanimanjima i kadrovima, ali i niskoplaćenim radnicima koji su voljni da rade poslove koji domaće stanovništvo izbegava.
KORONA EFEKAT
Međutim, sa eksplozijom pandemije virusa korona i velikim političkim, ekonomskim i socijalnim potresima i previranjima koji su već usledili i koji će tek uslediti zbog ove nezapamćene zdravstvene pošasti, ne samo da je kvalitet života na Zapadu iznenada drastično opao već je istovremeno nestala, ili se barem osetno smanjila, potreba za tolikim prilivom radne snage sa Istoka.
NAJVEĆI UDAR U ISTORIJI: Vanredno stanje namerno se održava, da bi se svi ljudi, svi finansijski i informacioni tokovi stavili pod kontroluhttps://t.co/Un5ehTdspS
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 29, 2020
Mnogi naši ljudi su na svojoj koži osetili kako izgleda biti stranac u tuđoj zemlji u zlo vreme, kada nezaposlenost nekontrolisano raste, a zdravstveni resursi i infrastruktura nisu ni izbliza dovoljni da podmire potrebe svih obolelih.
U takvim trenucima panične histerije i opšte neizvesnosti često nestaju elementarna ljudskost, solidarnost i tolerancija, a na površinu isplivavaju potisnuta ksenofobija, sebična zloba i lokalpatriotska isključivost, pa kreće dobro poznato prebrojavanje krvnih zrnaca i razdvajanje starosedelaca od došljaka u pogledu prava i privilegija.
Zbog te promene preovlađujuće društvene klime prema došljacima, ali i realnog gubitka radnih mesta u mnogim privrednim i uslužnim sektorima, mnogi naši pečalbari su se nedavno revoltirani vratili u svoju otadžbinu, a u poslednje vreme svedoci smo i sve češće pojave zapadnjaka koji iskazuju želju da se, od svih mesta na planeti, skrase baš u Srbiji.
Kao da se ostvaruje ono davno proročanstvo koje je sredinom devedesetih u listu „Duga“ hrabro izneo Dragoš Kalajić – pisao je da će u budućnosti izvesno doći trenutak u kome će ljudi sa obezboženog i demonizovanog Zapada bežati na pravoslavni Istok u potrazi za normalnim životom, zdravim ljudskim odnosima i istinskom slobodom.
Tada, usred sankcija i bratoubilačkih balkanskih ratova, takvo proročanstvo većini je zvučalo kao naučna fantastika i Kalajićeva ideološka projekcija, ali u poslednje vreme čini se da se kockice cikličnog istorijskog mozaika polako slažu baš u tom pravcu.
Kalajić je već tada mogao uvideti i predvideti duhovni i moralni pad kapitalističkog Zapada, koji je nestankom Sovjetskog Saveza i globalnim porazom komunizma izgubio svoju kočnicu i korektivni faktor, ali svakako da nije mogao da zna u kojoj meri će internet i umreženost planete učiniti teritorijalni aspekt nevažnim.
Ogroman napredak u informatici i komunikacionim tehnologijama doveli su nas do situacije u kojoj za mnoga zanimanja uopšte nije potrebno biti fizički prisutan u zemlji gde se prihoduje lični dohodak.
To je dovelo do pojave i proliferacije tzv. digitalnih nomada, mahom mladih ljudi koji svoj posao obavljaju u državi koja nije njihova zemlja prebivališta, a koriste digitalne tehnologije i mogućnost rada na daljinu.
Oni rade u različitim IT poljima, kao što su programiranje, digitalni marketing, kreiranje video igara, rudarenje kripto valute, podučavanje preko mreže, pisanje i prevođenje, e-trgovina, veštačka inteligencija, grafički dizajn, veb-dizajn… itd.
Za njih je karakteristično da vode vrlo dinamičan život i da često menjaju lokacije i sele se iz jedne zemlje u drugu, ali ima i onih koji više vole da ostanu nekoliko meseci, ili čak godinu dana, na istom mestu. U proseku, oni ostaju u određenoj državi između dva i 45 dana.
U želji da privuče ovu vrstu posetilaca i da osigura njihov što duži ostanak, Srbija je početkom 2020. uvela liberalnu viznu politiku koja omogućava svim digitalnim nomadima da ostanu u Srbiji do 90 dana i da za to vreme budu oslobođeni svih poreza.
Sledeći korak, kako najavljuje državni sekretar ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić, trebalo bi da budu izmene i dopune Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, koje bi omogućile jednogodišnje radne vize za digitalne nomade sa bruto mesečnim prihodima većim od 3.500 evra, što bi dodatno povećalo privlačnost Beograda i Srbije kao destinacije za ovu izuzetno poželjnu kategoriju radnika.
Računica je jasna – iako ne bi oporezivala njihovu zaradu, Srbija bi mogla da ima veliku korist od tehnoloških inovacija u razvoju startap kulture i kosmopolitskog duha koji donose sa sobom, ali bi pre svega mogla da računa na to da će svoje prihode trošiti u Srbiji što je značajan finansijski podsticaj i injekcija za našu ekonomiju.
Procena je da Bali, kao jedno od omiljenih lokacija za digitalne nomade, trenutno ima gotovo 50.000 aktivnih digitalnih nomada od kojih, na ime troškova života, ostrvo i država Indonezija mesečno inkasiraju oko 65 miliona evra.
BEOGRADSKA PRIVLAČNOST
Prema istraživanju sajta „Nomad list“, Beograd se u prvoj polovini ove godine kotirao na vrlo visokom sedmom mestu u Evropi po atraktivnosti za digitalne nomade.
Po mišljenju korisnika ovog sajta, u našoj prestonici ih privlače: lak pristup brzom i stabilnom internetu, relativno niski troškovi života za jednu metropolu, to što je izvan šengenske zone i što se kroz grad lako ide pešice, a ljudi uglavnom znaju engleski i vrlo su ljubazni.
Tu su i dobra i jeftina hrana, živa kulturna scena i buran noćni život što stranci tradicionalno hvale u Beogradu. Ima, doduše, i dosta onih koji su u Beograd došli jer su osećali zgađenost nad onim u šta se zapadna civilizacija pretvorila i koji su u našem glavnom gradu prepoznali jednu od retkih preostalih oaza normalnosti.
Jedan od njih je i Bred Beket, koji je pre malo više od dva meseca stigao u Beograd. On se savršeno uklapa u foto-robot tipičnog digitalnog nomada – muškog je pola, ima 36 godina, Amerikanac je, odrastao u San Dijegu u Kaliforniji, neoženjen je i radi u IT sektoru.
Bred je skrenuo pažnju domaće javnosti svojim vrlo gledanim klipovima na Jutjubu u kojima dokumentuje svoja nomadska iskustva i oduševljeno pripoveda svojim sunarodnicima o Beogradu i Srbiji. U razgovoru sa autorom ovog teksta, Bred je podelio svoju životnu priču i otkrio razloge koji su ga opredelili da pre tri godine napusti Ameriku i započne život digitalnog nomada.
Od rane mladosti je u informatičkim vodama, još kao srednjoškolac je počeo da radi u oblasti sajber-bezbednosti, baš poput Edvarda Snoudena, što mu je omogućilo seriju dobro plaćenih zaposlenja u firmama koje su imale posla sa zaštitom poverljivih podataka. Onda je u jednom trenutku, na opšte čuđenje svoje okoline, odlučio da sve napusti i otisne se u avanturu života preko bare.
Bilo je to odluka podjednako motivisana dosadom i željom da upozna različite regione i kulture sveta, ali i dubinskim, gotovo metafizičkim nezadovoljstvom nad onim u šta se život u Americi u međuvremenu pretvorio.
Od prethodnih predsedničkih izbora u SAD svakodnevni život je postao nepodnošljivo politizovan, a narod se podelio po oštrim ideološkim i partijskim linijama. Dao je otkaz u firmi u kojoj je radio, rasprodao je svu svoju imovinu za samo nekoliko dana i kupio avionsku kartu u jednom smeru za Bali.
Nakon godinu dana u Indoneziji preselio se u Tajland, a kraći period radio je i u Vijetnamu. U Dalekoj Aziji osim razvratne barske scene i jeftinog promiskuiteta nije našao ništa što bi ga zadržalo. Tada se privremeno vratio u Ameriku, u rodni San Dijego, gde ga je dočekala potpuna korona zaključanost i histerija koja je otuđila i sludela ljude.
Povrh svega, otprilike u to vreme, otpočeli su nasilni BLM nemiri i sukobi po gradovima koji nisu mimoišli ni njegov neposredni komšiluk, što ga je još više učvrstilo u ubeđenju da je „američki san“ mrtav, da je građanski rat sasvim realna mogućnost i da treba napustiti SAD što pre.
Beograd je izabrao sasvim nasumično i slučajno, tragajući za mestima u Evropi koja nisu „zaključana“ zbog korone i gde nije potrebna viza za Amerikance. Malo je falilo da se odluči za Gruziju, ali mu se činilo da Beograd ipak nudi bolje uslove za život i rad.
Nije se pokajao, jer se u Beograd zaljubio na prvi pogled. U gradu mu se dopalo sve, od arhitekture i naslaga prošlosti vidljivih na svakom koraku preko opuštenosti i srdačnosti koja vlada u svakodnevnim kontaktima do sigurnosti i bezbednosti koje se osećaju na ulicama čak i pri noćnom kretanju.
Kako je po prirodi komunikativan i ekstrovertan, Bred je brzo i lako napravio poznanstva i prijateljstva sa mnogim Beograđanima što mu je pružilo priliku da uživa u tradicionalnom i nadaleko čuvenom srpskom gostoprimstvu.
Otkrio je boemske čari beogradskih kafana u kojima se jede hrana „na kašiku“ i organsku, neprskanu aromatičnost beogradskih pijaca gde se voće i povrće još kupuje direktno od seljaka proizvođača a ne od bezličnih trgovinskih lanaca koji truju GMO proizvodima.
Otkrio je autentičnu evropsku i hrišćansku kulturu i privrženost tradiciji koja nema potrebu da se dodvorava i prilagođava nakaznim ideološkim konstruktima i politički korektnim projektima kultur-marksista koji su okupirali američke univerzitete i medijske korporacije. Otkrio je, ukratko, život slobodan, intenzivan i nepatvoren u svom raznovrsnom bogatstvu i punoći.
Što se tiče Srba koje je imao prilike da upozna, za njih ima samo reči hvale, a kao jedinu zamerku ističe to što su često suviše fatalistički i pesimistički nastrojeni, zbog čega propuštaju da prepoznaju mnoge prilike koje su im pred očima.
Trebalo bi, kako smatra Bred, više da veruju u svetlu budućnost i ogromne mogućnosti i potencijale koje im njihova zemlja i njihov grad nude. On ne krije želju da se trajno skrasi u Beogradu, da osnuje firmu i da plaća Srbiji porez, jednog dana možda i da se oženi ovde.
U međuvremenu planira da nastavi da snima jutjub video-klipove u kojima beleži svoje svakodnevne aktivnosti i promoviše Beograd kao oazu normalnosti i prijatnog života. Dobro bi bilo da što više Srba obrati pažnju na njegove video-zapise i da ih pažljivo sasluša.
NJegova iskustva mogu nam biti vrlo korisna jer nam omogućavaju da sebe sagledamo tuđim očima i da prepoznamo vrednost u nekim našim mentalitetskim karakteristikama za koje su nas dugo i uporno ubeđivali da su zapravo fatalne, civilizacijske mane i nedostaci.
Takođe, ako smo pametni, njegova ispovest i ispovesti ljudi sličnih njemu, koji sve češće i sve masovnije pohode naše krajeve, trebalo bi da nas nauče da ljubomorno čuvamo našu kulturu i tradiciju i da, u skladu s tim, izbegavamo da nekritički prihvatamo svaku modu i trend koji dolazi sa Zapada, ali i da nas navedu na to da osetimo zahvalnost za ono što smo rođenjem dobili, a za šta su neki iz dalekog, belog sveta spremni da prelete pola planete kako bi sve to bar na trenutak iskusili.
Marko Tanasković (Pecat.co.rs)
