Naslovnica SPEKTAR Kad napraviš sudbonosnu grešku pa svoju sudbinu predaš Briselu u ruke

Kad napraviš sudbonosnu grešku pa svoju sudbinu predaš Briselu u ruke

Da je bilo političke mudrosti, dijalog se ne bi 2011. godine izmestio u EU iz Saveta bezbednosti UN, gde je Srbija svoje državne stavove branila uz diplomatsku podršku Rusije i Kine

Dijalog koji je trebalo da počne rešavanjem viševekovnih nesporazuma Srba i Albanaca i koji je krenuo istorijskim sastankom u Briselu, gde su kasnije potpisana dva sporazuma, danas se, slikovito rečeno, nalazi na respiratoru. I to više onom vašingtonskom, nego briselskom.

Umesto dogovorenog formiranja Zajednice srpskih opština i početka normalizacije života u južnoj srpskoj pokrajini, razgovori su došli u ćorsokak, gde premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti najavljuje ujedinjenje Albanije i takozvanog Kosova.

Da li su deceniju od početka razgovora Beograda i Prištine pojeli birokrate i skakavci ili se vide istorijske promene, zavisi od toga kako ko ocenjuje dosadašnji učinak. Obe pregovaračke strane su nezadovoljne, Beograd zato što kosovski Albanci, bez obzira na to koja koalicija partija bila na vlasti, nisu učinili ništa da sprovedu u delo ono što je u Briselu dogovoreno.

Priština – zato što je sebe ubedila u nešto što im niko nije ni garantovao, da će na kraju razgovora doći do uzajamnog priznanja. Samo su birokrate EU zadovoljne postignutim i, verovatno želeći da opravdaju visoke mesečne plate, u izveštajima navode napretke kojih u realnom životu nema.

Da je bilo političke mudrosti, dijalog se ne bi 2011. godine izmestio u EU iz Saveta bezbednosti UN, gde je Srbija svoje državne stavove branila uz diplomatsku podršku Rusije i Kine. Umesto toga, tadašnja vlast je, iz prilično nejasnih razloga, odlučila da EU bude medijator.

To se pokazalo kao greška jer je Brisel neretko delovao pristrasno. Prvi sastanak tadašnjeg političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova Borislava (danas Borka) Stefanovića i zamenice kosovskog premijera Edite Tahiri održan je 8. marta 2011. godine i otvorio je deset godina dug proces dijaloga Beograda i Prištine, kome se ne vidi kraj.

Odluke su pompezno objavljivane, ali je odlagana primena dogovorenog. Menjali su se posrednici i pregovarači, a prvi i jedini konkretan rezultat postignut je dve godine od početka susreta. Sporazum o normalizaciji odnosa dve strane potpisali su tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači. Ključna, i jedina, obaveza s albanske strane – formiranje Zajednice srpskih opština – do danas nije ispunjena.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da deset godina razgovora Beograda i Prištine uz medijaciju EU ukazuju da zapravo cilj nije postizanje kompromisa, već varanje Srbije. Za „Politiku” kaže da je EU na neki način garantovala realizaciju Briselskog sporazuma, od koga nije bilo ništa ili, preciznije, Srbija je jednostrano dala određene ustupke.

„EU se pravi da je medijator, a zapravo zajedno s Albancima vara Srbiju, kako bismo preko pregovaračkog procesa mi dali ustupke, a da na kraju ne dobijemo ništa. Kada neko iz EU kaže da je zadovoljan dosadašnjim tokom razgovora, onda je to krajnje cinično.

Neko ko se na rečima zalaže za pravo i propagira evropske vrednosti morao bi da bude zabrinut što albanska strana do sada nije formirala ZSO. Srbija je shvatila šta je u pitanju i prestala je da učestvuje u takvoj nameštenoj igri”, kaže Anđelković i dodaje da je to što ZSO nije formirana dokaz o prevari koja dolazi iz Brisela.

Novo poglavlje u pregovorima otvoreno je prošlogodišnjim imenovanjem Miroslava Lajčaka za evropskog posrednika u dijalogu od koga se očekuje da stavi tačku na njih. Iako nema nikakvih opipljivih rezultata, njemu je produžen mandat do avgusta 2022. godine.

„Tokom prethodnih deset godina dijalog je značajno promenio život građana zapadnog Balkana, ali sada je vreme da se krene dalje i proces privede uspešnom kraju. Zato radimo s obema stranama na postizanju sporazuma. Članice EU očekuju da se dijalog nastavi brzo i da Beograd i Priština što pre završe ovaj proces”, kaže portparol EU Peter Stano.

Zanimljivo je da je najveći optimista po pitanju nastavka dijaloga upravo specijalni izvestilac EU Miroslav Lajčak, koji je posle poseta Prištini i Beogradu rekao da je glavni zaključak njegove posete da kod obe strane postoji volja da se dijalog nastavi. „Mislim da imamo dovoljno prostora i očekujem da će se taj prvi sastanak desiti u razumno vreme – nakon formiranja svih potrebnih institucija (u Prištini) i to bi moglo da bude sigurno pre leta”, rekao je Lajčak i dodao da su u dijalogu do sada dogovoreni neki delovi – tekstovi u vezi s nestalim licima, interno raseljenima, ali i u vezi s ekonomskom saradnjom.

Na stolu je trenutno, kaže, imovina. Lajčak je dodao da je jedan od razlog posete Kosovu bio da obavesti Kurtija o ciljevima svoje posete i o svemu šta je do sada urađeno, a za nesprovođenje u delo ZSO rekao je da je to izazov?!

Posle tog razgovora Kurti je izneo četiri principa na osnovu kojih bi, kako kaže, Priština trebalo da vodi dijalog s Beogradom, uz pomoć EU, i odbacio potrebu da se razgovara o formiranju ZSO. Najavio je da je prvi princip „da mora da se prihvati realnost kosovske nezavisnosti i da se na nezavisnost ne može vraćati”.

Evropska unija je reagovala na ove navode, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je zadovoljan reakcijom EU, ali je primetio i da je unija morala da reaguje jer u suprotnom, kako kaže, dijalog, ako Kurti zaista misli sve što je rekao, ne bi imao smisla.

„Čekaćemo još malo da vidimo da li će čovek malo da se upodobi, da razume šta su obaveze Prištine. Ako to ne bude hteo, takođe, hvala. Mi ćemo biti spremni za dijalog, a on ako hoće – hoće, ako neće – ne mora”, kaže Vučić i naglašava da Priština obaveze mora da ispuni.

„Bez ispunjenja obaveza može samo da mašta o glupostima koje izgovara”, rekao je Vučić. A dijalog dve strane mogao bi da bude nastavljen za mesec-dva, ali je veliko pitanje šta se od nastavka dijaloga, kada u Prištini sede ekstremni separatisti, može očekivati.

U skori kraj procesa ne veruje ni analitičar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost, koji smatra da su u suštini skromni dometi Miroslava Lajčaka. „Kakav će domet biti Lajčakovog rada zavisi i od toga kakvu će podršku imati, iz Berlina i Vašingtona.

Pregovarački proces je u proteklom periodu bio u ćorsokaku jer su postojali suprotstavljeni stavovi, gde su jedni druge indirektno sabotirali, ali je cilj EU bio da se ovaj proces ne nastavlja dok je Donald Tramp predsednik SAD. Sada se može očekivati intenziviranje pregovaračkog procesa i da će Lajčak dobiti vetar u leđa, ali ne možemo očekivati da će to dovesti do nekog spektakularnog rezultata”, kaže za „Politiku” Srđan Graovac.

Dodaje da će ključne stvari zavisiti od Lajčakove procene, da li će u prvi plan staviti pitanje statusa Kosova, što bi sasvim sigurno zaustavilo proces. Ukoliko, međutim, tema razgovora budu životna pitanja kao što su, recimo, imovina, onda bi moglo da se dođe do nekog konkretnog rešenja, ali uz sprovođenje u život onoga što je dogovoreno.

A politikolog Aleksandar Pavić kaže da nije prošlo deset godina od početka dijaloga, već od dana kada je Beograd počeo s jednostranim ustupcima i za naš list navodi da je epilog tih razgovora pokazao da EU apsolutno nije u stanju da obezbedi sprovođenje nijednog sporazuma koji je postignut pod njenim pokroviteljstvom.

Za naš list navodi da EU nema mehanizme, ali ni volju da natera Prištinu da ispuni svoj deo obaveze i da se Brisel pokazao nekompetentnim da nastavi dijalog. „Ne znam na osnovu čega je Lajčak optimista kada se ni sada ne vidi perspektiva, kada ni sada nisu u stanju da ih pritisnu da Priština nešto uradi osim jalovih i retoričkih poziva da ispune svoj deo Briselskog sporazuma.

Oni nemaju nikakav autoritet”, kaže Pavić. Tvrdi da se Lajčak trudi da zabašuri neuspeh EU i da kamuflira to što nisu u stanju da nateraju Prištinu da ispuni svoje obaveze. Ističe da ne vidi kako može da se nastavi dijalog sve dok Albanci ne formiraju ZSO, kako je dogovoreno po Briselskom sporazumu. Antrfile

Uspostaviti institucije Srbije na severu

Kosovski Albanci ne žele da formiraju ZSO i dosad su primenili široku lepezu izgovora zašto svoju jedinu briselsku obavezu nisu sproveli u delo.

Na obaveze je često upozoravao Brisel, ali bezuspešno i bledo. „Ako se nastavi kao što je to bilo proteklih deset godina, onda država Srbija treba da uspostavi sve svoje institucije na severu pokrajine i da proglasimo da je Briselski sporazum nevažeći zbog ponašanja Brisela i Prištine. A ako krećemo ponovo od nule, onda novi sporazum ne sme da podrazumeva jednostrane ustupke od strane Beograda”, ističe Dragomir Anđelković.Antrfile

SAD i EU zajedno će pritiskati Beograd

Aleksandar Pavić očekuje da nova američka administracija i EU zajedno pritiskaju Beograd da prizna nezavisnost Kosova i navodi da postoje razni načini pritiska i da to ne mora da bude u pregovorima. „To može da bude zatvaranje očiju na povećanje incidenata gde su na meti Srbi na KiM ili SPC.

Cilj je da se nateramo na nove ustupke, a da Priština ništa ne uradi. Sa Zapada na etnički motivisane napade ne stižu čak ni osude. Ako i stignu, toliko su blede da niko na njih i ne obraća pažnju. Svakako će probati da prisile Beograd da stupi u dalje pregovore, a da Priština nije ispunila svoje obaveze. Ali mi moramo tražiti da se obezbedi poštovanje onoga što je potpisano i dok se to ne uradi, nema o čemu da se pregovara. To je legitimna pozicija”, ističe Pavić.

(politika.rs)